Ženski svet

смо у данашње време. Тако висока важност великих људи чини, те је нужно уиознати се и са условима њиховог развића, објаснити утецаје, који су образовали ве ликог човека. У број веома нресуднога утецаја, услед којих се стварају велики људи, треба уврстити и њихове матере. У судбини врло многих великих људи важна је жеиска а нарочито материнско утецање; а по некад у осуству мајке, њено место заузимала је тетка, баба, или ма које женско лице. Према овоме, ако би ко хтео ставити нитање: Како се образују велики људи; могло би му се одговорити: chercber la femme (тражите жену) не поричући и даље нотребу и другог озбиљног испитивања. Овом питању иосвећенје спис Мориса Блока, који се и зове „Матере великих људи“, и који је преведен с Француског иа руски језик. У теоријском погледу сиис тај не може потнуно задовољити читаоце, јер се то иитање теоријски у њему и не расиравља. Ова књига јесте нешто друго. Она је, многобројним примерима, потврђивање мишљења, да се велики људи, наслеђују од таквих матера, да су се све жене, чији су синови били велики људи, одликовале необичним својствима ума или карактера и, да и у случајевима, кад у оеуству мајке, младић ностане велики човек, увек је имало великог значаја благотворно утицање бабе, тетке или куме. Да би се доказао велики значај матере у образовању великог човека, требало би пре свега саставити нотпун сиисак, по могућности, свих великих људи; за тим показати, да је у развитку свих њих видљиву улогу играла мајка, баба или тетка; на нослетку услед тога, гато на развиће сваког човека утичу и многи други узроци, требало би оценити утецај матере уноредо с другим условима који су суделовали у образовању великих људи. Тадаби.се баш јасно видело, је ли мајка неоиходни Фактор у образовању великих људи, или младић може бити великим човеком и без женског утецаја; иосле, било би јасно, да ли је њењо утецање битно и у колико упоређено с другим Факторима, или оно долази на друго место,

Из књиге Мориса Блока види се само, да су на образовање многих (но не баш свих) великих људи имале утецаја мајке и ништа, друго. С тога, у теоријском погледу то иитање није расправљеио. Сем тога, аутор је у велике људе заиисао само извесне раденике на литератури и иолитици, међу којима има их и незнатних. За тим, биограФије су са свим кратке и често су врло оскудие с подацима о утецају матера. Ну евакојако, остаје не сумњиво, да су на развиће многих значајних радника на науци, нолитици и вештинама имале великог утецаја њихове мајке. На том Факту ми ћемо се задржати и покушати да га расправимо с теоријског гледишта. До сад обични распоред родитељске дужности међу родитељима био је овакав: Оцевима припада извршење ванкућевних дужности, а мајкама остају домаћи послови и бриге. Једно руководи снољну домаћу по литику а друго унутарњу. Отац, релативно, мало се бави у кући, амајка редовно ; отацје као гост, а мајка је центар нородице. Деца, особито мала, ближе су мајци него оцу; мајка види децу сваког минута, храни их, одева, забавља, и шета се с њима. Она и нехотице добро уиозна своју децу, оиажа њихова особена својства, прилагођава се сваком. Отац не познаје сасвим добро своју децу, и лако може погрешити у оценама њихових особености. Због таквог ноложаја оца и мајке у породици, њихови ногледи на будућност деце, на њихово образовање и занимање често се дешавају веома различни. Отац гледа на угодност и успех у животу, на лаку и добру каријеру, положај иородице; мајка ставља на прво место лични укус детета и своје личне жеље. ТТТто је у оца на првом месту, то је у матере на иоследњем месту и обратно. У овим уиоређењима објашњавају се многи Факти изнети у књизи Блока, да су матере угађале будуће занимање својих синова да буду велики људи, а оцеви нису; да су оцеви тражили од својих синова занимање таквим радњама, које би се управо противиле њиховим природним наклоностима; да се међу оцем с једне, мајке и синова с друге стране, изродила по некад јавна, а често и тајна борба; да би, кад

ЖЕНСКИ СВЕТ. Вр. 1.