Ženski svet

не би мати била на страни сина, будући велики човек био изгубљен не нашавши истинског свог позива; и ми, место корисног радника по човечаство, имали би најличност, т. ј. лишили би се великот човека губитак велики! Ево неколико примера за то. Мајка Линеја била је веома мудра жена Она је често посматрала, како њен -муж обрађује малу башту, која је била уз кућу. Кад је добила дете, свагда јој је исиадало за руком да му ирекрати илакање букетом цвећа, који му је давала у руке. Чим је дете почело да ходи, пугатали су га у башту. У четвртој годипи Линеј је већ распиткивао за имена трава и цветова, који су му долазили до руку. Али, у пркос томе, отац његов није желео, да му син буде научењак, и означио му духовну каријеру; за тим су и први учитељи, који су се с њим занимали, изјавили, да је мали Линеј лењ, и не обећава за будућност ничега доброга. И, наравно, малиша је заборављао своје задатке, идући у поље да купи биљке. Отац његов чешће је намеравао да му изгори хербаријум и строго му је то забрањивао и претио. Ну мајка ie уздржавала негодовање мужа и била на страни дечка, који је показао своју страст да збира биљке. Она је Btfuie пута примећавала, да међу травама, које је донео Линеј, налазило се и лековитих, које се употребљавају у медецини. Тада се она инстиктивно досетила, да задовољство, које је задобијао њен син бегајући по шумама и пољима и раскопавајући траву испод снега, није било само као проста Фантазија и лакомислено играње. Једном, кад је он сакривти се у своју собу, горко плакао, што му је отац забранио занимати се чим другим сем латинског језика и читања богословских књига, мудра мајка држала је страну сину и тајно од оца дозволила сину да продужи своје слатко занимање. „Из јутра“, казала му мајка, „докле отац спава, можеш ићи по биљке, но с тим, да ми обећаш, да ћеш се вратити у колико ти сати ја кажем, па да научиш и латински задатак." Она сама свако јутро будила ie малог скупљача биља, спремала му доручак и облачила тонлије. У томе

она је скраћивала свој одмор за два часа, старајући се за сина, да би задовољила његову жељу, од које је зависила, сва ње гова будућност Но један пут отац опет затече дечка да се занима биљкама, и реши се, да га да у школу. Остављајући родитељски д >м, и полазећи да продужи богословску науку, млади ученик понео је и свој мали хербаријум, који му је мајка неириметно метула у торбу. Према овоме, да, мати малог Линеја није била на страни сина, да није приметила његове наклоности, да их није знала ценити, и да се нри избору његовог занимања није њима руководила, него кад би се извршила воља очева, човечанство, место великог натуралисте-ботаничара, има,ло би полуобразованог и незнатног сеоског свештеника. Слични примери образовања у породицама двеју супротних страна, оца с једне и мајке и детета с друге стране, нису ретки У породици славног песника Гете-а било је нешто слично томе. „У време, кад је отац спокојно итао свом циљу, мати и деца нису могли одрећи се својих жеља, осећања и тежња. Нас троје (мати, сестра и Гете) гледали смо на свет простодушно, били смо створени да уживамо, и увек смо очекивали радости.“ Отац Гете а био је знатно старији од своје жене, био је особењак и зловољан, увек се негато дурио и срдио, сваки рад с њим био једосадан; мајка Гете-а била је млада, жива и весела. „Ја и ВдлФганг говорила је она друговали смо добро с тога, што смо обоје били млади. и Мати је изогатравала литературне укусе и наклоности еина, а отац се трудио да их угуши, и да задржи сина да учи права. Отац је постављао свој циљ не гледајући на сагласност са осећањима и наклоностима детета; дете и мајка чинили су други табор, живећи само једним и то тим осећајима и радостима, који су потпуно једнаки са својим наклоносгима и тежњама. Критичар Мармонтел вели у својим мемоарима, да је отацхтео да Гете буде трговац, и само, благодарећи матери он је дат у школу. Други један пример. Жак Амис, један од учењака XVI. века, којим се много по-

Бр. 1. ЖЕНСКИ СВЕТ.

5