Ženski svet

говим заузимањем добије кнегиња не еамо еве своје етвари и иапире од вредности него уз тојош и изјаву признања од краља и редовну годишњу мировину. За самог еебе још ее боље постарао отац Алберони. Он буде именован кардиналом и краљичиним тајним саветником а на скоро ностане државним министром шпанским, одакле је још боље могао радити за евоје интересе, но, веле, мора му се признати, да је и за државну корист доста учинио. Кнегиња Орсини и после овога недоетојног поступања с њоме још се увек надала, да ће моћи заузети своје старо место. Но и поред свега њеног заузимања

на Француском двору. кардинал Алберони је умео израдити, да јој ова жеља остане јалова И тако њена звезда са свим помрча Кнегиња је седела нрво у Генуи, па онда у Авињону, иа у Риму али нигде није нашла врућа места. Она је желела живота у вреви као што је живела у Мадриду, желела је да управља. да влада. Но суд бина је тако решила, да она улогу своју више пе настави. Наиослетку 1722. смрт са свим заврши и рад и живот њен. Даровита и умешна ова женска тиме је за увек сишла са свегске нозорнице. (Свршиће се).

НАШЕ ОГЛЕДАЛО.

(Наставак.)

Ночни му што говорити о озбиљним стварима, он неће да се мешау „ аолитику “. Све је њему политика, а чаша му је идеал, не може ли да пије, „мотика је лек“; а то тек неће доиустити! Што су синоћ у иесми желели, није им ее испунило. Зора их није послушала, она је доста брзо дошла. Један био на иољу, видео, свиће; дошао у нутра па рече: „ао, људи, свануло! Ајд сад да терамо мамурлук! Дај нива!“ И донегне им пиво Један се мргоди, не може да пије, а брат Пера намигује на друге и певуши: Ко не пије, томе је мотика!“ Салетили га, и он испио. Ни бриге те, рече један, друга ће лакше ићи! Па сви у глас почеше: Дођем ли накресан, покварим жени сан; А жена љутита, за новац упита, У кревет угура, зачу се тамбура, г lим чујем тамбуре, заборавим на све, Ил Србин или Рус, ја одем у бирцуз Наручим литру две, на пијем до зоре, Ил Србин или Нем, ја морам да иијем ! Песма се свршила, уметници се нробудили на гуде, а браћа наручили другу чашу пива, у то им врло паметна мисао суну кроз главу; да промену бирцуз! - „Е ајд људи, и Цвета је наш човек:“ М сви се сложише у томе, па се

Пише: Јов. З. Медурић.

кренуше заједно са свирци. Латано иду, свирци свирају а они невуше: Да сам газда не би никад снаво, Већ би ланац но ланац продаво, Па би банке бирташима даво! Ту песму свршили па почеше другуХајд де нек идс ланац и по ливада А што ће ми и ио ланца кад немам новаца! Нисам новце ни опипо, оде ланац и ио !Таман то свршили а брат Ђока ноче: Мз бирцуза унраво излазим Чудновату улицу налазим, Десна с левом номешала страна, Чуј улице. ти си ождерана, ој! Свет се из пред њих склања, а муктаџије иду иред њих, јер знају, да ће бити части. Ови их хвале као честите и ваљане људе, а они им плаћају иића. Ту су искапили као „људи“ неколико чаша, па кад су били савладани, које од пића, које опет од несиавања, а они кући! Довече ће доћи да виде рачун. Чудна рачуна! Њих десет потрошили неких 50 ф. На сваког по једна десетица! Нису много погрошили, а дивно су се провели. Јест! ал позови га да буде члаи »Матице Сриске“, или „Српског позоришта“, он ће то свечано одбитн. Па ће се још упуетити у критиковање. Замериће ово код „Ма*

Бр. 4. ЖЕНСКИ СВЕТ