Ženski svet

Све то веома распламти частољубље у њој. Она удеси са својим пријатељима све могуће начине, да се изведе преврат, те да она узме државну власт у своје руке, да, дакле буде . Терем, где је она живела, поста читав сајам. Ко све није одлазио тамо и излазио одапде, посећи јој иоруке од њених сазавереника и од ње њима. Ту беше лажних болесника и иро ејака, свештеиика, калуђера, калуђерица старих баба и св којаких разних наказних прилика. Одатле су се исиоручивале народу разне лажи, разашиљани су поклони узрујаним стрелцима, и одржаван је споразум између царских кћери и старих ратника. По Москви се раструби, да је Фео дор старији сии цара Алексија, потајно уморен, да то, јамачно, чека и Ивана, па шта ће опда сиротне царевие? Све- је то било врло добро удешепо, да побуни народ нротив Наришкииих. Стрелци већ пре тога беху веома незадовољни са својим стањем. ЈБиховс старешине закидаху им плате, насилно их нагањаху иа свакојаке послове и чињаху им свакојака безакоња и злоупотребе, којима стрелци никако не могаху лека наћи. Чете ових стрелаца установио је био Иван IV. То беху градске труие, за чување мира и поретка, У самој Москви бејаше њих .на 12.000 војника, Но баш ти сами стрелци беху у врло

много нута главни вииовници великим нередима и немирима, Згодно се могу упоредити са турским јаничарима; кад је њима било добро, другима је било по највише паопако. Већ првих дана петрове владавине изби побуна међу стрелцима. Велики број омражених часника и зваиичника би, по руском обичају, бачен са високих кула на земљу и за тим наста преврат. Милославски се удружигие са стрелцима, знајући да ће само тако моћи пре узети власт од Наришкиних. Посланици софијини обећавали су стрелцима куле и градове и делили им новце, само да се држе Милославских. Побуна стрелаца трајала је 15., 16. и 17. маја 1682. год и бегае пуна грозе и ужаса. Небројено је њих иоубијано, а многи се само бегством спасоше. Никога не беше, ко би могао био буну уталожити осим царевне СоФије и њезиних приврженика. Главиа власт беше већ у рукама царевне СоФије. Оиа именује кнеза Василија Галицииа кога је страсно волела за министра спољних послова и другим својим приврженицима ноделила иајвиша државна звања. Наришкинови које се разбегли које беху поубијаии. Стрелци добише по 10 рубаља од главе, што изгледаше као награда за суделовање њихово при нокољима. (Свршиће се.)

НИКОЛА ЛЕНАУ И ЖЕНСКИЊЕ.

ПО О. БЕРДРОВУ. АДУЈЕВ.

Тешко да има песпика, у чијем је жи воту женскиње играло тако знатну шта више судбоносну улогу, као у животу Лепауову. Одма на прагу његова живота стоји жена, која је на његов карактер била од толиког утецаја, да Леиау као човека, и као песника готово не можемо схватити ако не проучимо њен живот и њену нарав: беше то његова мати. Лакоумно девојче, Тереза Мајграберова, силно је и страсно љубила вереника свога, опет лакомисленог и леиог кадета, кнеза Лонковица, Франца од Нимбиса, и овај г.

1799. даде оставку и у суирот вољи родитеља и удове мајке Терезије, узеше се двоје драги. Накои три године, 15. августа 1802., обрадује Тереза свога младог 25-годишњег војна трећим, мушким чедом потоњим песником Николом Ленауом. Већ тада се беху исиунила сва страховања са којих се Терезина мајка противила њиховом венчању. Не знајући да обузда своје дивље страсти и врелу крв, беше Нинбис и у браку наставио бурно живовање своје младости, док најпосле, у 29-тој години, телесно и душевно изморен, не нодлеже

Бр, 10. ЖЕНСЕИ СБЕТ

149