Ženski svet

УМЕТНОСТ.

Српкиња доктор медицине. Госнођица Даринка П. Малешевић родом из Србије положила је у Женеви докторат целокупне медицине и нромовисана је на част доктора медицине. Живела! У Великом Бечкереку 7 подигнута је држ. Фабрика за ткање ћилимова. Још за време изложбе рукотворина женских у Нов. Саду а особито за време земаљске изложбе у Будимпешти 1885. год. иривукли су српски ћилимови нажњу страног света ; и стваране су иијаце за њину прођу. Ето сад је ироизвод и нродаја концентриеани у једном мссту, те ће још више да се чује како жене наше умеју да ткају лене ћилиме. Јока Ј. Илићка оставила је београдској трговачкој омладини 3000 динара, коју је своту извршилац г. Васа Симић поч. мајор већ исплатио. Ова покојница оставила је иовеће легате и црквама и скоро свима хуманитарним заводима и установама, те је тим себи саградила вечну кућу овога и овога света. Слава јој ! Рентгенови зраци. Од скорашњег доба почело се име учењака Рентгена проносити кроз читав свет. Њему је радећи електрицитетом испало за руком да добије Фотографске слике и такових нредмета, који су ненровидни, кроз које

дакле обична сунчана светлост не пролази. Он је н пр. ФОтограФисао дрвену кутију затворену у којима су они тегови што се на кантар мећу, иа се на слици леио видили тегови, а кутија тек тек једва се види. Он је снимио и човечију руку па ее на слици виде кроз месо и кости. Кости се унраво јасно виде; а месо као неки нејасан сен 7 тако да се прстен на руци види као да је сувише велик за прст. Овај проналазак је још сувише нов ; ада би се већ неки резултати могли иоказати, још се тиме тек нроба. Славни електро-техничар Едизон, па и његов ученик, Србин у Америци Никола Тесла, баве се испитивањем те појаве. Ако се узможе што практично измислити онда ће овакове слике човечјег тела од велике користи бити медицинској науци.

Гђца Султана Цијукова, Срикиња, чланица позоришта у Хамбургу, изврсна певачица, нриредила je за време својих позоришних Ферија како читамо концерат у Белој Цркви, где је потпуно оиравдала онај глас и ону хвалу, што је иред њом ишла. Хвале јој снажни ; чист и свежи глае, савршену интерпретацију и темпераменат; одличну школу и веома симпатичну појаву.

ПРИПОВЕТКЕ.

ПРВА ЛАЖ.

НОВЕЛЕТА ФРАНЦА ЕВГЕНА. С НЕМАЧКОГ ПРЕВЕЛА ОМБРА.

Ала је леиа! узвикну и застаде гђа Роденовица пред излогом једнога дућана, који беше јако осветљен; тај блесак светлости је и причинио, да је она нлава хаљина, искићена финим чипкама и дивним пољским ружама још лепша изгледала. „Такву тоалету бих волела да имам за идући бал. Хоћеш ли Максиме да уђемо унутра, да запитамо баиц пошто је.“ Упитани оФицир беше лепог држања и озбиљног изгледа. Млада се жена још више наслони мужу на руку и љуико га гледаше. Роден лако слеже рамени и рече: „Нашто и да питам за цену, Ерна? кад знам, да нам нрилике не

могу дозволити да кунимо.“ „Оди само“ ; мољаше га Ерна ; „учини ми бар толико ; да је могу изблиза посматрати.“ И не чекајући одговора; брзо отвори врата и уђе у дућан; за њом уђе и муж доста силом. По њеној жељи одмах извади момак хаљину ; која беше у излогу. Са зажареним лицем ; рече Ерна своме мужу: „Максиме! види само ; како је укусно начињена; ала би ми лепо доликовала ова боја!“ „Хаљина би ; одиста, милостивој дивно стојала“; примети трговац ; који је био к њима приступио. „Тек тако дивном створењу би и приличила ова хаљина, јер би тада добила своју праву вредноет.“

Бр. 8. ЖЕНСЕИ СВЕТ.

123