Ženski svet

верењу и замолила је скупштину, да избере другу млађу снагу за председницу, обс ћавајући да ће до смрти своје остати члан и да ће задругу у свему потпомагати по силама својим. Тако исто замолио је био и др, Плата Добројевић, да се реши благајничке дужности На више пута поновљену молбу скупштинску приволела се Милица Димитријевићка да остане и даље председницом, а на место дра Плате Добројевића, који се никако више није хтео прш мити благајничке почасти: изабран је за бла* гајника Богдан Димитријевић. У тој истој скуиштини изабрана је поново за подпредседницу Марија Коларићка, дотадашња подпредседница, за перовоћу Ђ. Гојковић поно во. Вредни члан задругин Емилија Мучалка изабрана је за подпредседнину. И ове године заодевене су девојчице из српске женске школе оделом о врбици, па како их је било више заслужних, одредила је коцка, која ће од њих да добије цело одело. 0 божићним празницима издато је милостиње сиротицама, које се стиде просити. Године 1889. издавана је стипендија питомици задружној Ирини Тешићевој, која је свршила била IV. разред грађанске школе, па је наставила своје науке у ерпској учитељској школи у Сомбору. Издате су прииомоћи сиротицама и сиромашним ученицама српске женске школе за набав љање зимњега одела. Утврђено је, да се дарови и трошкови приликом честитања о новој години замену прилозима на добротворне цели. Године 1890. приређена је на три Јерарха беседа с одабраним ирограмом, који je изведен на опште задовољство. Чист приход од те беседе изнео је 124 Фор 60 новч , и један злат ник од iO Франака. Раздрљено је сиромашној женској деци о врбици одело. Према одлуци главне скупштине од 28. августа 1890. уписала се задруга са прилогом од 50 Фор. за члана потпомагача „Српског учитељског конвпкта у Новом Саду“. Зорка Сибинкићева, родом из Сегедина, обратила се Задрузи с молбом, да јој одреди какву такву новчану нрииомоћ да би могла изучити музичку академију у Будимпешти, и својој молби приложила је била најленше сведоџбе о свом музичком дару и вештини на гласовиру. Задруга је одредила била у својој седници од 31. марта 1891. припомоћ молитељици и приредила у њезину кориет вечерњу забаву, која је донела 70 Фор. чиста прихода. Одлучено је, да се умрлим задругаркама у име задруге стави венац на одар им самртни, али тај венац да не сме бити скупљи од 10 ®op. Набављено је целокупно одело за четири сиромашне девојчице из српске основне школе и дељена је милостиња сиротињи српској. 2. јануара 1892. приредила је Задруга сјајну

беседу. Како се пак у исто време навршило 50 година, од како је заслужна и ревносна председница задругина Милица Димитријевићка у брак ступила с мужем евојим Јованом Димитријевићем и из тог сретног брака Српетво добило неколико самосталних иородица са млогобројним здравим подмлатком : Задруга је тој беседи дала свечан вид тиме, што је у знак признања и захвалности спојила своју свечану забаву са ирославом педесетгодишњице своје дичне председнице. Тој нарочитој пажњи и признању, захвалности и оданости Задруге нрема својој председници, која је стекла великих заслуга око оснивања, одржања и напредовања задружног : дао је „речита израза А. Хаџић у уводу свога го вора, који је том приликом држао“. Свечана беседа та са одабраним програмом, каквог још у Суботици до тада није било, испала је не само него и ван сваког очекивања. Сви суделачи и суделачице извршиле су своје задатке на потпуно задовољство публике и како мађарски тако и натпи јавни лиетови одали су достојно и заслужено признање и суделачима и суделачицама и приређивачком одбору. У главној скупштини од 1. новембра 1892. изабрана је за питомицу Милева ДимитриЈевићева на место Јулке Тешићеве, која је свршила приправничке науке у Сомбору и захвалила на уживаној потпори. Издата је припомоћ страдалцима од глади у горњим крајевима наше отаџбине и православној српској црквеној општини у Српском Ковину на оправку старе и историјске знамените цркве. Одређено је, да се сиромашној деци женске школе зими а не о врбици подари одело и обућа. Издата је о божићним иразницима милостиња осиромашеним Срикињама Уписана је у записник захвалност перовођи Г. Гојковићу на негнаестгодишњем неуморном му раду око унапређења Задруге и животних јој интереса. У скунштини од 1L новембра 1893. изабрана је за подпредседницу Милка Поповићка, на место дотадашње ревносне подпредседнице Марије Коларићке. На прославу двадесетгодишњице Велико-кикиндске „Добротворне Задруге Српкиња“ заступала је ову Задругу чланица јрј: Марија Зарићка. Један златник у вредности од 10 Франака одређен је за награду ученици српске женске школе, која на крају школске године 1892/3. покаже најбоље ручне радове. Издата је милостиња женско] сиротињи, а женска сиромашна деца добила су одело и обућу. У главној скупштини од 6. новембра 1894. изабране су за почасне пероводкиње: Даница Коњевићева и Олга Зарићева, а бајшанска ЈозеФа пл. Војнићка за ночасну чланицу. У главној скупгатини од 6 новембра 1894. прихваћен је предлог српског певачког друтптва, по ком је исто вољно приређивати у споразуму

22

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 2.