Ženski svet

XII. МЕЂУНАРOДНИ МЕДИЦИНСКИ КОНГРЕС У МОСКВИ.

Од како је наука почела у новије време дивским корацима да напредује и од како су саобраћајна средства скопчала и збли жила цео свет, од то доба су и учени људи ночели и еепосредним саопштавањем да унапређује науку и да пробуде интересовање и у шире публике о напретку науке Тако се од времена на време одржавају медицински конгреси сваки пут у другој којој великој вароши. Ове године одржан је конгрес тај у великој руској вароши, у Москви, куда се стекло око 7300 лекара, од којих су половиеа били страни лекари. 7. (19). августа отворен је овај конгрес у московском великом позоришту. За време његовог трајања биле су млоге свечаности, тако, да није сваки могао доспети на све ове разее забаве и гозбе. На конгресу овом било је толико расправа, да је немогуће о њима свима преглед донети, само ћемо да споменемо оно, које ће интересовати и ширу публику, или што нам показује напредак практичне медицине. Може се казати, да је конгрес овај у Москви поглавито се бавио питањима, која се баве изучавањем живаца. Од општег интереса било је предавање КраФт-Ебинга чувенога психијатера о можданом и живчапом побољевању Говорник је тамно насликао модерну културу као важан узрок нашег опадања у душевној снази Пре сто година једва се знало за таке болести а сада се намножила у ужасној количини. Сада су душевне болести распрострањене и код војске, и код женскиња, а у носледње доба у ужасној мери у младића па чак и одрасле деце. Они увећани захтеви, које ставља модерни културни живот на нагпе живце свакако су од великог утецаја. У драстичној боји насликао је те захтеве, што на мозак и живце ставља модерна борба за опстанак, отмица за хлеб натн насушни и за уживањем, невоља радеика на једној, а утакмица подузимача на другој страни. Грчких младожења све је више, а тиме све више женскиња остају неудате, које се такођер морају за опстанак борити. Женске раде-

лице са премаленом заслугом, а са великом чежњом за уживањем, ето то је дугачак ред штетних уплпва на човечији дух, чија се равнотежа нанослетку и поремети. Руски чувени научењак Менчиков описао је кугу и о њој предавао. Ова болест (далеко јој лена кућа) занима највећма оне лекарске кругове, који су или у самђј Аз-ији или близу ње. Тако се осим руских научењака испитивањем ове страшне болести највише баве јапански научењаци, који хоће ето да отму првенство у отгрићу кугиног бацила. Што је на овом конгресу као радосна појава избила, то је да су и тој страшној болести пронашли лека, те се против ње олтује као иротив богиња. И у овом проналаску се спомиње славно име Ру-а (Roux) који је и код серума за диФтерију онако огромних заслуга стек&о. Дакле су измислпли сад серум и против куге. Др. Симон, који је при последњој куги у Индији научно исцитивао ову бо-„ лест, вели да су од 200 олтованих против куге, само ју је један добио. ПроФесор ЈГајден из Берлина предавао је о модерном лечењу туберкулозних болести и државном старању о њима. Он се је у последње доба ставиона чело покрету, да‘се вачине народна лечилишта за туберкулозне. Одприлике један милијун људи годишње утамани ова несретна бољетица у Европи, те је главни задатак модерне медицине, да се успешно ухвати у коштац с њоме. Непосредан прелаз од родитеља на новорођену децу није доказан. Тек под особеним условима добијају деца диспозицију за њу. Деца, која се 3a v времена оделила од болесних родитеља., па су се згодно хранила, и имали здраву околину нису се поболела. За то Лајден и вели да* је претеран страх од бацила, као преносача и изазивача болести ове. Он дели лечење против ове болести на лечење против изазива ове болести (против бациља) ина лечење хигијенско дијететично. За прво лечење чини услуге креозот и друга средства, али баш сасвим сигурна нису. Још мање се показало као добро средствб, што га је Кох 1890 г. употребио, тако звапи туберкулин, а у нови Кохов тубер-

Бр. 9. ЖЕНСКИ СВЕТ.

135