Ženski svet
БРОЈ 8.
У НОВОМЕ САДУ, 1. АВГУСТАТ1898.
ХЕНК СВЕ
год, хШ.
|
•
ЛИСТ ДОБРОТВОРИИХ ЗАДРУГА СРИКИЊА.
ВЛАСНИК:
ДОБРОТВОРНА ЗАДРУГА СРПКИЊА НОВОСАТКИЊА.
ИЗДАЈЕ И УРЕЂУЈЕ: АРКАДИЈЕ ВАРАЂАНИН
СВАКОГ 1. ДАНА У МЕСЕЦУ НА ЦЕЛОМ ТАБАКУ.
гепепепе пене те пепео етен тепе пете пепео пепео те еп те живи отете пене тепе те и пе пп ето тип етен
ИЗЛАЗИ: 3Е Цена је годишња 2 круне; ва Србију 2:/, динара. Рукописи и претплата шаљу се на уредништво.
Поред народносвог и раденичког питања, који чекају да их реши деветнаести век, појавило се у најновије доба и женско питање које тражи изласка из досадањег екученог одношаја и положаја женског. | учене и практичне главе мушке почеше Као што су у прва два питања залбожили и залагали своју умну и Физичну снагу најодабранији синови и народи просвећене Европе и Америке, исто се тако заинте-
ЖЕВОСКИЊЕ КАО ЛЕКАРИ.
женском и тражи повољна и практична | вама у Америци.
решења за ту другу друштвену половину. Питање је врло важно и за то се уплећу у расправу његову не само педагози и моралисте, него и политичари и лечници и економи, јер оно свуда има уплетене своје интересе и од њега зависи и морално
народа и сваке државе.
Нећемо да се упуштамо у расмотрење свију тих грана, куда се женски уплив шири и где има знатна и претежна уплива; него ћемо из целог тог опширног проблема извући један лист, који се одчоси на изучавање женскиња за лекаре.
Кад се год повела реч о вишем женском образовању у ошџте, било је врло мало њих, који су се противили тој идеји; а кад се прешло на шпецијалне струке, ко-
размишљати, двоумити, папу таборе збијати и женскињама се затворише врата од свих виших наука у свима државама европским, изузимајући Швајресовао сав образован свет у питању | царску и Француску и здруженим држа-
Пете тета етен тепе ои отете еп еп ве те ет живи ви ата та интерне и а те ии И њ
јима ваља посвећивати женскиње, да пу практичном животу могу окушати своју снагу и да науком могу себи створити самосталан живот као и мушки: онда се
У женским круговима наста с тога опште негодовање и оне, које се изучише у поменутим државама, сташе живо устајати за ошпту слободу више наставе за оба пола, а особито су срећне биле у решавању питања за образоване женскиње и економно па и политично поље, сваког | у лекарској струци, доказујући живу потребу за то баш у интересу здравствене стране, које носи на дому и у породици највише одговорности женскиње. При том су женске и у ратовима практично доказале, да су за ту врсту људске друштвене потребе спосоздне, окретније и дурашније раденице и од мушких, те су тако придобиле наклоности млогих упливних фактора и разувериле млогу учену главу о противном мишљењу; тако је то питање сазрело у толикој мери, да је данас
противне