Ženski svet

118 ЖЕНСКИ

СВЕТ. Бр. 8.

интернаткиње: 960 динара (круна) годишње и по 100 круна за употребу кревета и других прибора. Полуинтернаткиње плаћају 45 динара месечно.

Као што се види, цена је врло умерена и могу је сносити и слабији родитељи. У заводу се предају, исти предмети и од прилике у истом обиму, који се предају и у нашин јавним вишим девојачким школама, само се овде већа пажња поклања на изучавање Француског и немачког језика. Да би се ти језици савладали у пуној снази, узете су у заводу оспо: собљене учитељице тих језика, које, поред свакидашњих школеких часова из тих предмета, разговарају с децом практично по читав дан само на тим језицима, те је тако осигурана могућност, да ће дете за пет година потпуно владати тим стравим је зицима

Поред тога пази се овде млого на одмерену етикецију и изучавају се Фини жен.

ручни радови, музика, играње и т, д. те

је тако заступљено ту све оно, што се

по таким заводима даје у Бечу, Пешти, Паризу, Петрограду и т. д. те је за нас и наше прилике од велике вредности што су нам деца ту на очима, близу, што је завод јевтинији и поглавито, што ве деца, поред свега тога васпитају у српском и православном духу, а спремају се у заводу практично и за добре домаћице.

Ми смо имали прилике, да се о свему овом лично уверимо, те можемо нашим имућнијим родитељима с ове и с оне стране Саве и Дунава најтоплије препоручити овај завод. Управа ће на гахтевање, послати сваком родитељу бесплатно програм, те ће се из њега и више што сазнати.

У том заводу има и било је већи наши кћери се ове стране; па и право је да се наши родитељи, којима је Бог дао прилике и могућности за то, окрену једном југу и истоку, где је за нас тошлије сунце просвете.

НЕКАД И САД.

посвећено свом другу Николи Ф, Кривчевићу.

Неста зиме и снега не стаде; Јавило се дивно нам пролеће Кроз брегове и дивне ливаде Мирисаво осуло се цвеће.

Са лишћем се гора окитила;

У шумици славуј песму поје; Тихо е чује глас Фруле пастира, Што са њоме зове драго евоје.

У баштици различито цвеће, Дивно цвеће — она га залива А кад када крајем њега шеће Те у давном мирису ужива.

~ Када год ме каква ломи туга, Ја се често до баштице винем; С њоме водим разговора дуга, Тугу клету са срдашца скинем.

Ја је гледам — срце ми с радује, Љубав наша све постаје већа Често пута киту ми дарује

Од разнога мирисавог цвећа. —

Ја је узмем носим је на груди, Кад увехне друга се добије,

У крај драге мишљах, да код људи Од менека ерећнијега није.

И сада је лијепо пролеће

Исто тако, к'о што бјеше прије: По пољима осуло се цвеће; —

Уз Фрулицу пастир пјесме вије.

Њена башта иста је и сада,

У њој и сад дивно цвета цвеће; Ат ње нема ко оно некада

Да по њему ко богиња шеће.

Нема цвјећа што за мене цвета, Да га ставим на груди млађане. Мјесто њега сад је туга клета

Те у њојзи све проводим дане.

Судбина је можда одредила

Да се с драгом не састајем више Да проклињем дане жића мила

А срце ми сад тужно уздише.