Ženski svet

146 ЖЕНСКИ ОВЕТ.

БР. 10.

КРАЉЕВ ПРОГААО.

Мојим народима!

Најтеже, најгрозније искушење задесило је Мене и Мој дом.

Моје Госпође, украса Мога престола, верне Ми сапутнице, која Ми је у најтежим часовима Мога живота утеха и потпора била, у којој сам више изгубио него што исказати могу, Ње нема више. Ужасан удес уграбио је Њу од Мене и Мојих народа.

Убилачка рука, оруђе махнитога Фанатизма, коме је циљ, уништење постојећега поретка друштвенога, подигла се против најплеменитије међу женама, те у слепој бесциљној мржњи погодала срце, које је само за добро куцало.

У безграничном болу, који Мене и Мој дом обузимље, сљед нечувеног злочина, са које га се грози цели просвећени свет. допире понајпре, као мелем благи, глас Мојих љубљених народа, до Мога срца.

Покоравајући се скрушено вољи божјој, која Ми је доделила тако тежак и недокучив удар, —- благодарим Промисли, за бесцен оно благо, које Ми остаде за љубав и за верност милијува, која окружује у часу патње Мене и породицу Моју.

У хиљадама знакова, из близа и далека, од великих и малих изражена је боли туга за блажено покојву царицу и краљицу.

У дирљивом складу тугују и плачу сви, за неизмерним губитком, а тај је плач

веран одјек онога, што Моју душу обузима. ·

Као што ће спомен Моје веома љубљене супруге, Мени, до последњег часа мога, остати светиња, тако Њој остаје у захвалности и поштовању Мојих народа, неразорив споменик, за сва времена подигнут.

Из дубине Свога ојађеног срца, захваљујем свима, за овај нови залог, најпреданијег саучешћа.

Па ако и морају умукнути прославља звуци, који су требали да прате ову годину,

остаје Ми ипак успомена, на безбројне доказе привржености и топлог саучешћа, као најдрагоцевији дар, што Ми се могао принети.

Заједница нашега бола, обавила је нову везу, око престола и домовине. Из непоколебиве љубави Мојих народа црпем не само ојачано чуветво дужности, да остајем у Моме позиву, него и наду у успех.

Ја се молим Свемогућему, који Ме је тако тешко искушао, да Ми јошге даде снаге, како бих испунио оно, на што сам позван.

Ја се молим Њему, да Он Моје народе благослови и просвети, да нађу пут љубави и слоге; како би на томе напредни и сретни постали.

У Шенбруну, 16. септембра 1898. Франц Јовиф с. р.

Његово цесарско и краљевско апостолско Величанство благопзволело је, у свези са овим прогласом, премилостиво издати следеће превишње ручно писмо:

Драги бароне Банфи !

Сред непзмерне жалости оне, коју Ми је смрт у Господу упокојене Моје, Њезина Величанства царице и краљице Јелисавете, проузроковала, очитовала се је љубав Мојих народа као и пијетет спрам Благопокојне на ганутљив и душу узновећи начин.

(Слледећи осећају Свога срца позивам Вас, да овде приложену непосредно на љубљене народе Моје управљену захвалу Моју у свима земљама моје круне угарске сходно обнародујете.

Дано у Шевбруну, дне 16. септ. 1898.

Франц Јосиф с. р. Барон Банфи с. р.