Ženski svet

„Ја неКу ником да се допаднем.“ „Госпођице Смил.ка, ви сте то рекли таким гласом, да ја морам мислити, да тај . он“ заиста иостоји и да сте се ви заиста разочарали у нама мушкима. Ух та само да ми гаје ухватити, одмах бих му заврнуо шију том“ „ Ама, господине Душане, на што та Јвутина'? 11 „На што? Још нитате! Требало би, да се радујем, кад видим, да су ми све жеље, све наде отишле у ветар. Да тако је! Дошао сам овамо пун наде, да ћете ме радосно дочекати, да ћу вам моћи говорити о својој љубави иа да! Немојте ме тако зачуђено гледати! А кад онамо, нађох вас сломљену, тужну где се одричете светске сујете! А кад се једиа женскиња одриче сујете, онда се већ зна, да је томе узрок какав неверник —“ „ О-хо ! То ви мушки само себи уображавате. 11 „Тако! Па реците ми искрено, шта вас је навело, да се од једаред одречете евега?“ „Па па ја сам мислила да ћете ми се ругати, што сам така, као и друге иа ама на што ме тако мучите?“ „Даклем ипакје свему покретач сујета “ „0 шгје.“ „Него ?“ „Алија знам! Целом овом нагнем разговору иокретач је љубав. Бадава се опирете, госпођице Смиљка шта је, ту је! Или сејаможда

варам? Можда је ииак неко лхре мене оевојио ваше срце?“ „Не „Не бих му ни саветовао — али драга Смиљка, дајте ми мало вашу ручицу — десну молим — тако — овај прстен као да је за вас направљен — тако ! Видите, како вам лепо стоји — на сад допуститедавам метемовуружу у косу —“ „Та, маните — могу и сама —“ „А — бојите се ; да ћу вам иокварити Фризуру — ах — баш вам лсио стоји — али од мирте венац још ће вам лепше доликовати — “ „Али ви то тако говорите, а и не питате да ли ја на све то пристајем.“ „Та пристаћете ; ца макар из еујете“ „0 — извините —“ „Но па ако не из сујете — а оно ; зато ; што ме ииак не мрзите — што знате ; да би ме учинили неизмерно срећним —“ „Господине Душане — “ „Зар госиодине ?“ „Док мама не рекне евоју —“ ,,Ах — да! Е — па хајдмо мами — али ја бих желео да се у тишини венчамо — “ „Е — да!“ „Даклем си ииак — сунце моје.“ „Нисам — “ „Ти ниси сујетна само из сујете!“

Даница Бандић.

МАЋЕХА.

Из живота једне младе жене.

(Свршетак.)

„Валтеру, дете моје, шта ти је?“ „Ено, оно је моја мама!“ иродужи он страсно и жудно иогледа Леонтинину слику. „Ти си ла гала! Лагати се не сме, ти си сама рекла!“ „Да, Валтеру, она је твоја мама!“ признам му ја. „Видим, рече он нодругљиво. „Ти мораш отићи од нас, ти зла, зла маћехо! Не ћу да те више видим, одлази! Оно је моја мама, она носи беле хаЈвине, она је анђео !“ „Да, тако је,“ рекох му, да бих га умирила. Ајш бадава! Баци се на софу нред лик своје мајке, а мене плачући одгураше. Несам га могла утешити, а моја нежност је будила у њему пре-

ОД З0Ј0 РАЈСА.

зор. Сиопаде га грчевито јецање. Морала сам ирестати, да га тешим и бејах срећна, када напослетку умораи заспа. Касније дође Матилда и на моја иитања потврди моју слутњу. Рече ми, како им је теткаАнтоанета читала басне о људождерима и злим маћехама, кад је мајка на мекој стојшци заснала. „Ви и не знате да и ви имате маћеху?“ запита их обоје. „Ваша мила мајка је на небу, - слика ј°ј Ј е У очевој соби, тамо ћете ју видети, како беше лепа. Она друга је ваша маћеха узмите се на ум!“ Мени беше доста. Разорена ми је тако тешко стечена матерња срећа, унигатен је храм, што га у дечјем срцу

Вр. 6. ЖЕНСКИ СВЕТ