Ženski svet

КАКО ПОСТАЈУ СНОВИ.

Данас су снови изгубили свога значаја. Данас су скоро сви убеђени да нам снови ниихта не говоре о надчулном свету, и да је беспосличење прорицати будућност из њихових разноврсних облика и слика. Оно истина има их још који тумаче снове 7 али их постепено нестаје. На место веровања у снове, данас се иснитују снови ; јер се и данас још интересују људи за снове. Ко није у животу своме испитивао њихову моћ? Кога није сан једном са свим усрећио, а другом приликом опет здраво потресао ? И ван спавања делује сан. Тако је неко целог дана зловолпш, ради каквог лудог сна. Није чудо ? те се труде људи ; да протумаче биће те загонетне појавс! Али на жалост још смо врло далеко од решења тога питања. Строга наука ; која се не задовољава са претиоставкама и сумњичењима ; већ једино ®актима ; једва је прикупила нека дата за будућу науку о сновима. А то мало што се изнашло већ с тога је важно ; што видимо из тога ; да у сновима не играју никакву улогу надприродне снаге ; већ да мозак у сну ради по истим законима, као и у будиом стању. Између осталог данас смо дубл.е завирили у узроке снова. Силна нас испитивања уче ; да многе снове проузрокују спољашња или унутрашња раздражења; која утичу на усиаваног. Има се нриметити; да ту важи известан закон. Иста или слична раздражења у разних људи изазивају једноврсне снове. То се пре свега дознало при испитивању извесних снова ; који се врло често иојављују и досађују. Сваки зна ; из властитог изкуства ; кад сања ; да га неко дави или гони. Животиња ; непријатељ или какав велики терет ваља се постепено на успаваног, те га плапш 7 док се у јецању и стењању не пробуди. Бернер, који често сањаше; да га неко дави ; опитом је испоставио како то бива. Човек сања да га неко дави ; ако му ма шта дисање спречава. С тога се може то вештачки извести, ако се ономе ; који мирно дрема метне на уста и нос какав иредмет на пр. вунен покривач. Тада се може видети ; како је дисање у исте оссбе све теже и дуже, како се мишићи за дисање све више напрежу ; и како лице црвени. Успавана особа за неко време стење али мирно лежи ; - док на један пут не помакне покривач ; те се пробуди или мирно даље спава. Ако запи-

тамо исту особу ; шта је осећала ; онда. ћемо чути ; како је сањала ; да је неко дави. Једни мисле ; да је најопаснији сан ; кад му н. пр. на један пут скочи на груди каква животиња. А то се тумачи тиме ; што одмах наступи тешко дисање ; кад се одмах метне покривач на уста и нос. Код обичних прилика у спавању иостенено наступа тешко дисање ; те с тога лагано то бива кад човек сања ; да га даве : усиаваног савлађује постепено сметња. Карактериетика код тих сиова је ; да човек осећа муку и страх; облици пак ; који изазивају то стање ; могу разни бити ; нрема начину живота и назору дотичнога. Противност од помснутих снова јесу снови у којима нам је мило и угодно ; да би могли летети. И ти су снови чести ; особито. у млађим годинама. И они стоје у свези са дисањем у спавању ; те се појављују ; кад се нарочито лако и слободно дише. Даиски лсихолог Др. Леман у свом изврсном делу „Празновера и чаролије“ прича: „кад спавам на софи после ручка ; онда ми је сан дугог садржаја ; те сам весео и расноложен; да могу да летим. Кад се пробудих лежао сам на леђи, рукс на страни ; глава јако натраг заваљена ; а груди иснупчене еле положај софом условљен дисање беше врло слободно и • врло расиоложен бејах“, Приликом разних отривања ; која утичу на нервну систему ; иостају сањалачке визије. У осталом то је и код тровања са јагодом од иасквице и буником. ЈХудило, које ус.љед тога наступа често је скоичано са осећајем летења. Еле доиста утичу ти отрови на наше органе за дисање, јер у малој количини олактпавају дисање тако ; да од татуле линтће пронисују лечници као лековито срество против астме. Има врло ненријатних снова, у којима нас притиснуо непријатељ ; те гледамо да побегнемо од њега; ти се снови обично тиме свршују, да скочимо кроз прозор или с једног брега у какву провалију ; те за време иадања у великом се страху пробудимо. Познат је узрок и овакој врсти снова. Човек тако што снива обичио онда ; кад једна нога преко друге лежи. На тај се начин често притисне једна већа жила ; те се смета крвотоку. Срце тежи ; да уклони ту смепку те ради јаче и брже. Еле куцање срца изазива страх и човек непријатно сања ; да га неко гони и јури. То стање ностане најпосле несносно те

116

ŽItF.fICKH (’liKl'. . Вр. g.