Ženski svet

Не може свак бити богаташ у новцу, него богат је онај који поштено, свјесно и право ради, не имајући на уму само свсје проклето ~Ја и нико више ! и Богат је онај који се стара не еамо за се него за цијели свој народ. Патриота је оно, који ради ријечима и дјелом за се и за народ... И који народ има такве узвишене синове и шћери, благо њима и народу! „Гдје се велике шрговине чине , шу вриједан човјек може и cmetiu; и ово је вриједносш, вели српски мудрац Доситије.. ~ A добродЈстељ је сшечено на добро упошребиши, слабога од силнота чувајуби, невољну иомажуби, од сиромашшва иошшене фамилије избављајуби, науку у свој родуводеЛи“ .. Ето, шта треба да раде наши могућни Срби и Српкиње, ако им лежи добро свога рода на срцу ; а свима намје јога највећа дужност љубити домовину. Домовину српску, гдје се скроз српски збори и твори, гдје се узносе гласи ернске пјесме, гдје се славе српске славе.. Гдје српски пророк на струиама јавор г.уеала опјева негдању сриску славу.. Гдје се јуначка Србадија узда у сјајну будућност. Гдје се таласа на обалама Црно море, па преко гордог Балкана овамо до Триглава, свуда ћеш видјети човјека, који се добру нада. Свуда тамо живе Срби, па да се многи на жалост тако и не зову.. Свуда тамо но горама живе Гавијојле виле, а из гора бруји њежан вилински пој.. разносе ее српске пјесме, српски серод пробудио, бори се просвјетом и науком Србину је наука нрошлост.. По цијелој нашој домовини, сваки камичак позива и преклиње нас да љубимо своју домовину, која нас је однеговала и сачувала. Велике гудуре и шуме, криле су наше Коњиц, ( Херцеговина) 1899.

робље од љутог Азијата. Српски хајдуци с ханџарима у руци штитили су српски народ и светили су се ерпсКим крволоцима. То је трајало неколика вијека. Србин је био остављен од свакога, само га је домовина вољела и љубила!.. И, као што мати љуби свој пород, тако и домовина сриска л>уби своје Србе. Она се весели српској срећи и напретку. Сви народи прољевали су крв за своју домовину; али никоји, као наш народ. И ништа часније нема него жртвовати се за евоју домовину... Село је ерпско, варош је српска, планине су српске, иоља су сриска наше миле домовине; ми смо Срби, српски потомци, - па онда мали и велики помажимо наш народ. Колико ко може, јер нам треба много добротвора, треба нам огромне помоћи. За то сестро драга, ми можемо бити сви добротвори, сви једно другом како у чему, пружити руку помоћи. С тога гдје год можемо прегоримо ио коју пару, не жалимо за среТу Српства.. Омладина нас наша моли и преклиње да им помогнемо: Срамно би, жалосно би било, да превитијех руку непрестано стојимо, да очекујемо, да нам у сред ноћи сунце гране.. —Не ћемо никада дочекати, ако не узвршимо тачно дужности наше! И, ово је укратко што ти написах о нашим дужностима, па ко могао, а не шћео вршити те поменуте дужности, не треба да га куцемо, сам ће бити уклет и овог и онога свијета. А, ко је Кољеновњћ и дика свог рода напријед одважно селе дична: Помажимо своје Српство морално и материј према могућностима.: Тако нам Бог помогао! Братски те љуби! Брат Србин Родољуб.

ОЈ ЦУРИЦЕ, БЕЛОЛИЦЕ . .

Ој, цурице, белолице милена, На што ти је бујна коса свилена? На што су ти црнс 'очи сјајаие, И натпто ти медне усне бајане? Београд.

Бело лице, да те млада опијем, Бујна коса, да те мрежом увијем ; Црне очи, да ти памет занесем; Медне усие, да те срећи нонесем. Булбуц.

Бр. š. женски свет.

115