Ženski svet

Бр 5

ЖЕНСКИ СВЕТ.

08040Ј ВЕСТАЛКИ.

Весталко моја! божански врели

У груд/ма огањ распири еад! Жртвеник евети ти дахом прели,

Нек пето дигне — замири кад... !

Грагово (Црна Гора).

од о

Из мога срца нек искра скочи Вјечитог ејаја, да грије нас,

АЈР мичи очи Да адеки њега не С уши раб. 4

само ве огња не

Радомир Кривокапић.

2649

же листак 6

206 76

ЖЕНЕ.

— По мађарском. —

Једног лепог пролетњег дана пре подне, шетао ве но шуми један на свету најбогатији херцег, којега је дворац у близини исте шуме био. Корачајући тако испод великих и мрачних дрва, уједанпут му се појаве неке мисли, као „сваком ко се задуби у природну велику самоћу. Размишљао је о људима, о светеком латању и о природној истини и у тим мислима занет, сретне св са старцем пустињаком, снежно-белу браду.

— Реци ти мени, мудри човече — запита га херцег — шта је највећа немогућност на свету 2

Пустињак се замисли и рече:

— Највећа немогућност је, једну жену потпуно усрећити и са судбином је поднуно задовољити.

— Зашто 2

— Вато, што је сама највећа сујета и несталност на овој земљи,

Пустињак не рече више ни речи, а херцег се врати кући непрестано о том премишљајући.

Херцегов дворац је најлешпи п најнеобичнији био у целој држави. Једно крило од дворца му; отварало се на тајанствене мрачне шуме, где никад пије човечији шум узнемирио ту дивљу нему, природну тишину. Друго крило му се отварало на најлешпу и најживљу улицу једне вароши где је свет врвио непрестано. А изнутра у дворцу, свугди је такб дивно, тако баснословно било, како би могао само човечији ум измиелити. Херцег кад је хтео да је сасвим миран, да га вико не узмирује, па ни сами служитељи; онда га је послуживала нека чудновата и тајанствена машинерија, а кад то није хтео, онда су га опколили многи сјајни служитељи, Нигде се није

"који је имао дугу

што је најлешше од свију жена. —

могло толико злата, свиле и драгог камења паћи као у том дворцу; нигде није било тако дивно вилинско лепог цвећа као у његовом чудноватом врту, где је еа енежно белих стена у дфгиним бојама шуштајући падала доле вода; и где су сунчани зраци ејајнији, величанственији били, него на другим местима. -

Кад је херцег дошао кући, те кад је и опет био у свом дворцу, помислио је: „Кад би овде живила једна жена у овом бајном вилинском стану, могла би пливати у сјају и уживању, то је немогуће, да не би сретна била!“ Те је горео од жеље да опровргне пустињакове речи. Па шта је радиог Оженио се! Оженио се једном краљевеком девојком, узео је себи за жену дивну, златокосу краљевску госпођицу, која је баш приличила овом вилинском дворцу. Кад су њој први пут показали сав дворац и његове красоте, она је од заноса зачуђено отворила њене дивне али није ништа рекла, све је немо

А други, трећи дан већ је према. свему равнодушна била, све јој је обично било — та она је то још код родитељске куће павикла. Равнодушна је била кад је себе видила, у огледалу кад је видила да је она најлешше створење на свету и да она има еве та навикла је она то одавно. Послушна и понизна је била у свему, увек је онако радила како су јој рекли

плаве очи, посматрала.

у дивним хаљинама,

. | . + = та. и “ово је навикла. Кад су је послали у

врт, да сама ужива у њему, она је отишла, немо је све посматрала, за тим је села на једно место и дотле се није помакла, док нису дотли по њу. И према мужу је тако питома и послушна

била, А кад ју је муж нежно, заљубљено запитао;