Ženski svet

Бр. 8.

ЖЕНСКИ СВЕТ.

119

вољу и да човек има права на живот и емрт жене своје. Но то не стоји. У ошште и Туркиње живе сада као и жене у другим цивилизованим државама. Једина разлика од наших жена је та, што оне живе сувише повучено и увек су под велом. Но у томе су се оне у последње време променуле. Има сада много Туркиња, које похађају позоришта, концерте без вела, пану шеталиштима виђају се без велова. Више свеш-

на

| тенство истина јако ради на томе, да се Туркиње одевају по староме и да се држе својих старих обичаја, али еманципација и тамо јако напредује, а е њоме нестаје старих обичаја. Све више и више младих Туркиња одлази у иноземство особито у Немачку, Француску и Енглеску, где се баве наукама и оданде с науком донесу и обичаје те ове увађају, а своје старе изостављају. Џрев. Савка.

СРЕЋА И бАН.

Ако ти је усуд растргао

Замишљене среће цветан сплет: У сну ће ти срећа опет доћи

Као тихог поветарца лет.

Ако ти је душа, срце болно

Те их мори тешке судбе вај; У сну ће ти провиђење често

За накнаду дочарати рај.

Не скривају лг успомене твоје

Баш ни један лепи, светли дан; У сну ће ти анђо исказати

Где је среће варљив вилистан.

Што год хладна неумитна судба Својом руком разори у прах, —

Сан нам опет све то с пуно сјаја Из пепела подигне на. мах.

Својом благом чудотворном руком Он подиже нвувели сад, —

Боној души лешшу вгру даје Ојађелом срцу нови над.

Кад већ мислиш да је у несрећи Утонуо за те цео свет, —

У сну ће ти срећа лако свити Од мирисна цвећа диван сплет

А кад једном куцне суђен часак Кад ти дође страховити дан; —

Осмехни се...

Панчево.

Јер је самрт хладан вечни сан!

пођи мирно тамо

Даница Чакловић.

__РАДЊА_КОБРОТВОРНИХ ВАДРУРА СРИКИЊА.

В. Бечкерек.

Велико-бечкеречка добротворна задруга Српкиња одржала је на Видов-дан у четвртак 15. (28.) јуна о. године своју ХЛХ. главну редовну секушштину. Скупштина је на спрам велика броја чланова слабо посећена била. По извештају управна одбора бележимо следеће: Навршило се шеснаест година, од како велико-бечкеречке Српкиње удружене раде у племенитом правцу на бољитку народном; сиромашне, болне и старе потпомагала је задруга материјално, пружала је помоћ сиротим девојкама, које су се науци одавале, подигла је забавиште, нежалећи труда ни материјалних жртава да што више данашњим захтевима одговори, и да подмладак у народном духу негује, да их учи Српство, лепу

свом

своју православну веру љубити, како би се сачувао од туђе заразе, — осим тога је потпомагала задруга Српкиња све што је племенито и народно, како морално, тако исто и материјално. За све ово на првом месту заслуга је управног одбора, а особито пак многоуважене госпође шредседкиње Емилије Мунчић, која је како саветом, тако исто и својом дарежљивом рукот задругу матерински' потпомагала, поред других многих доброчинства, осигурала је опстанак српског забавишта, дајући доживотно по 400 круна годишње на издржавање исте школице. Не можемо ада јој не ускликнемо „живила“ на понов и дику целог Српства дична Орпкињо!

Приликом свечарства задруге Српкиња на малу Госпојину 20. септембра основала је слав-