Ženski svet

159 по ЖЕНСКИ СВЕТ.

То је добро против знојења и рана на ногама, јер кожа постаје чвршћа и издржљивија, На којој страни треба спавати2 О овом пи-

тању много се писало и расправљало, а ми ћемо

овде да изнесемо, што о том у најновије време пише неки Француски лекар по имену Лоан Гијон (уз Стуоп). У првим часовима треса спавати на десној страни, да се храна у желудцу лакше сталожи и уњ доспе; за тим се треба преврнути на леву страну, да се желудац растегве и да

лакше вари храну. Није добро спавати на тр-

буху, а исто тако не ваља спавати на леђима.

Према мишљењу тога лекара неморално је и ружно, кад ко за време спавања говори или хрче, па треба да се тога свако одучава !

ЗА ДОМАЋИЦЕ.

Против говеђих ваши, препоручује се вода кувана са кромпирима. Са том млаком водом окваси се вунена крпа и добро исперу места где се ваши налазе, као врат, горњи део леђа итд. Ако се тим ваши не затру, треба још једанпут то исто поновити. После извесног времена треба та места опрати врелом водом у којој је растворен зелени пераћи сашун, при чему неће длака опасти.

Семе од сунцокрета као храна пернате живине. Више пута је тврђено, да је семе од сунцокрета, најбоља храна за кокоши, које тим начином дају већу количину јаја и изводе изврену пилад. Најбоље је семе од оне врете сунцокрета која се у већим размерама у Русији и Мађарској гаји, али наша обична сорта даје добар принос. И у мање топлим пределима сунцокрет даје доста зрело семе, али се свакојако у закло-

_ нитијим местима и онде где је већа цена јајима

боље исплаћује. Сунцокрет се често сеје заједно о кукурузом, који даје и тада добру зрнасту храну.

Како се грожђе дуже време може свежим одржати. Пре свега нужно је да се из грожђа, које хоће дуже да се очува, поваде сва угњечена, натрула и илеенива, зрна. Веже се поједини грозд канапом и умочи један часак у врелу воду, затим обеси на хоризонталну полугу, тако да се гроздови не додирују и ставе у какав хладан али не мразовит простор. Умакање у врелу воду које не мења изглед грожђа чини се зато да се уништи плесан који може цри прегледу да остане. Добро је да се простор после вешања грожђа насумпорише. Да ваздух буде довољно влажан

Бр. 10.

потребно је да ту буде какво буре с водом. Грожђе се мора најмање два, пута недељно разгледати, при чему треба сваки знак буђе истребити, а ако је више, треба ваздух ишчистити сагоревањем сумпора. На овај начин може се грожђе дуже одржати.

Семе од Фуксија узима се са оних струкова који су рано цветали и да им је семе дозрело до јесени. Пази се на то да су струкови претачкани, да им семе не овлажи, не труне и не плеениви. Кад мехуне буду с јесени плавичастоцрне почупају се и оставе на сувом месту да завену. Како завену одмах се семе извади и посеје. После тога ће брзо нићи.

Прскање рибизли плаветном галицом и кречом. Један баштован вели да сваког пролећа прека, рибизле смесом од плаветне галице и креча и да

му рибизле врло добро напредују и рађају.

Смеса је јака један проценат. АЕ

КЊИЖЕВНОСТ.

Од мале библиотеке, што издаје књижара Пахер и Кисић у Мостару, изашла, је свеска 13. и 14. У 13 евесци изишла је ШП. свеска од Д. Ђ. Омчикуса „О1зјеста“, слике, црте и припо-

| ветке; а у 14. свесци од Бранислава Ђ. Нуши-

ђа: Кнез од Семберије“ историјска сцена. Свеска вреди 24 потура или 12 нов.

Домаће Газдинство по својим предавањима написала, Љуб. Сладојевићева, управница вишег завода за васпитање девојака у Београду. Књига, има 826 страна, а украшена је са 170 слика, укоричена, а вреди 6 динара. Издање је српеке краљ. дворске књижаре Мите Стајића у Београду.

Нисмо доспели, да ју прочитамо еву и да о њој можемо свој суд донети како ваља, али који су читали, изражавају се врло похвадно 0. овој књизи. По оном, што емо читали и прегледали, налазимо да је ова књига намењена нашим домаћицама, и да је обухватила све, што треба једној доброј домаћици и матери, особито је добро израђен онај део, што се однови на домаће газдинство и његово практично вршење, те препоручујемо нашим домаћицама и матерама, да набаве ову књагу и да се користе њоме.

Словенци имају у Љубљани своје књижевно друштво св. Мохорија, које има данас 18.596 чланова, а прошле године је имало исто друштво 18.108 члана. Порасло је дакле са 498 члана. Куд смо ми заостали с нашом „Матицом“, стидно је и говорити.