Ženski svet

Бр, 10.

Позив на претплату на Српски Магазин. Годишњи часопив за поуку, забаву и књижевност, књига Ш. Уз сарадњу српских књижевника, издајеи уређује Дионисије Миковић игуман. Ова ће књига изнијети до 10 штампа-

_них табака. Цијена је књизи једна круна. Имена г. г. претилатника штампаће се на крају књиге Госп. скупљачима десетт књига на дар. Претплату за Србију прима дворска књижарница, Мите Стајића, Београд; а за Црну Гору: прва Ц. К, повлашћена књижара П.М. Калуђеровића, Цетиње.

Чист приход ове књиге намијењен је зидању српске православне цркве у Спљету, те коме је ларучнијс, може слати претплату одбору за градњу цркве, у Задар.

Рок претплате: овогодишњи Митров-дан. Књига ће ући у штампу док се пријави довољан број претплатника за исплату штампарских трошкова. Рукописе и наруџбине ирима и за тачност одговара: потписани. Моле се елавна Уредништва наших листова да овај позив изволе објавити.

У Рисну, (А апо, Ваптанепјо Илину-дне, 1900. Дион. Миковић.

ПОЗИВ. 5

Као сарадник Анајапов хепбелећ Јехјеоп-а, који уређује Басћ Јохзејћ, уредник »7епејар«-а (музички лист) да бих могао у споменутом музичком лексикону што верније и потпуније изнети све оно, што се односи на српску музику и њен развитак, молим ева ерпска певачка друштва да укратко напишу своју историју, свој рад, као и имена својих часника, коровође (са кратком његовом биографијом).

Све то молим, да се пошаље на адресу: Засћ Јогзећ „Лепејар“ злегкезгћбје. Вагозв и. 81. Видарез!. Композиторе наше молим, да, и своје Фотографије пошљу и то што пре да се још за времена могу клишеји за лексикон направити.

Надам се да ће се наша певачка, друштва, и наши композитори одазвати овом позиву, у толико пре што уредник споменутог лексикона,

са великим интересовањем прати развитак наше

музике и рад је да и страном свету прикаже све оно лепо што ее односи и што краси ерпску музику. Будапешта, 15.1Х. 1900. ИСИДОР БАЈИЋ,

елушалац музичке академије.

Б. Пешта, 214! п 25.

ЖЕНСКИ СВЕТ.

158

ПОЗИВ

намењен учитељима и учитељицама свију школа, родитељима, нарочито матерама и забавиљама и осталим пријатељима просвете и познаваоцима деце.

Проматрајући наше педагошке прилике, морам их применити тврдњи педагога Хрисмана: да учитељима свију школа не мањка толико на опћој учености и на методу обучавања и опхођења, колико мањка познавање детета и то нарочито у најранијим данима, кадседете душевно развија. И ми се према нашим доста жалосвним приликама саразмерно доста бавимо и историјом педагошком и методом у раду, но немамо доказа, да смо се бавили и пспитивањем душевног развитка детињег. Другим речима и ми се непрестано бавимо апстракцијом и не имајући на уму: да је педагошкој или примењеној психологији прави основ психологија детета, а ова да је тек продужење у психологију одраслијих, којима се највише бавимо, нарочито школским радом, па даље у животу.

Што је овако у читавом просвећеном свету, па и код нас; што се Педагогика, наука о образовању човековом, базирала највише на аналогне случајеве из душевног света животињског —- криво је било мњење, „да човек не може бити довољан објект за посматрање и као такови да не може бити довољан извор пеихологици“. Али напретком Физиолошких опита на човеку обара се ово погрешно мишљење и поставља се противна тврдња, која вели: да је Педагогици, науцио образовању човека, најбољи основ такова психологија, којој је први извор душевни развитак детињи од најранијих дана па нарочито и прве 8 године и онда до седме.

Ову тврдњу поставише научари Педагози "поставив нову науку: Психологију детета, пспитујући душевни развитак у најранијем добу људском, која наука све то више присташа задобија у просвећеном свету и чиме се купи грађа правој Пеихологији, науци о дупш људској и Педагогици, науци о образовању људском. Из Тигеманових мемоара од 1781. год. Лебишеве (рбравећ) историје развитка детиње душе из год.. 1851. Сигисмундовог дела: „Дете и евет“ из тод. 1856. развила се ова наука испитивањем детета и душевности му у тој мери, да је данас радника на овој науци читава легија, а педагошка, књижевност у овом правцу је већ обилна,