Ženski svet

Бе, 2.

КЕНСКИ СВЕТ. 19.

цифре које би нам казивале, колико је зрна песка у пустињи Сахари, да нас та истраживања непоучавају правом схватању, какав ми управо заузимамо положај у васиони.

Кад неко светло тело из даљине од 1 метра пренесемо у даљину од 2 метра, онда је посматрачу његова светлост четир пута слабија. У даљини 83 је девет пута слабија, у даљини 4 шешнаест пута слабија и т. д. Замислимо, да когод пренесе наше сунце тамо где је Сиријус, дакле да буде милијун пута даље него што заиста јесте, онда се даје лако прорачунати, да, би наше сунце тада 1000 милијарада пута слабије светлило него данас Тада би сунце, као што се даје прорачунати, отприлике 60 пута, слабије сијало, него што наш Сиријус данас сија.

По томе је дакле јасно, да је Сиријус у својој постојбини такво сунце, које шестдесет пута јаче сија него ли што сија нама наше сунце. За нас људе таква звезда као централна звезда, око које се земље окреће, неби никако била погодна; људске очи њезину светлост неби могле поднети, за земаљске организме њезина __јара била би убитачна. Ако је дакле светли Сиријус средиште каквом светском систему, као што је наше сунце центрум нашем планетном систему, онда морамо узети, да је тамо сасвим друкчији поредак, а не онакав, какав је у нашем домаћем сунчаном систему. Па тај је закључак збиља и потврђен једним открићем, које можемо рачунати у најлепша открића људскога духа. 5

Као што је речено, нама се чини као да Сирије непомично стоји на једном истом месту на небу, ма да он без престанка јури кроз васиону. Кад су астрономи употребили најфиније апарате за мерење, увидели су, да се то кретање ипак даје мерити. Славни астроном Бесел пре неких 50 година дознао је из својих опажања да у томе слабом кретању Сирије има врло малених неправилности; њему се учинило, као да се Сирије креће час брже, час спорије, шта више да у неким годинама и натраг иде. Бесел је отуда закључио, да нека нема невидљива звезда у близини Сиријуса њему емета у његовом кретању. Када је најтачније испитао све прилике и оценио их, изрекао је закључак, да је Сиријус звезда (близнакиња, Т. ј. таква звезда, која а једном другом звездом, коју ми не видимо, иде око заједничког тежишта по кружном путу и тај пут да пређе за отприлике 50 година. Ма, да се ни на какав дурбин није могла та „мрачна

маса“ опазити близу Сиријуса, Бесел је до своје смрти остао тога уверења, да такве масе мора бити, која тера Сирија да иде око заједничког тежишта. 5

И његова се тврдња сјајно обистинила! Од

„средине нашега столећа необично је унапређена

вештина правити велике дурбине; особито у северној Америци начињени су грдни дурбини, који својом оптиском снагом превасходе све своје предходнике. Један такав грдан дурбин, тада, најјачи, био је у јануару 1862. готов и његов творац оптичар Ајуап Сеогсе Сјагк, лати се да, га опроба. Вече 81. јануара било је сасвим ведро; па како се и Сиријус у то доба видео, окрене Сјагк свој дурбин на њега. Сиријуса је видео Сјатк као плочицу без зракова у оштрој јасној плаво белој светлости и на своје дивно чудо, близу те сјајне звезде била је још једна слабо светла звездица и то беше пратилац Сиријусов! Сјагк-ово откриће на брзо је кроз астрономске и остале дневне снисе ушло у свет; по том се нашло и то. да је мала та звезда стајала баш на оном месту, где је требала стајати мрачна маса Беселова. Мотрењем у годинама по томе утврђено је, да је Бесел доста тачно изнашао време, за које Сиријус једанџшут обиђе, јер у истину то време траје 492/. године.

Како пак у науци сазнање једне истине увек води до даљих закључака, тако је било и у овој прилици, Како је даљина Сиријуса од земље била позната, могла се рачунати и даљина од Сиријуса до његовог пратиоца и нађена је, да је 740 милујина миља. Да је наша земља у таквој даљинџи од сунца, тада свој пут око сунца не би могла прејурити за једну годину дана, него за 225 година. Даје наше сунце веће по маси или тежини, тада би и наша земља и свака планета брже јурила око сунца. У систему Сиријусовом

_у истину иде се брже, отуд излази, да Сиријус

и његов пратилац морају масом или тежином превазилазити наше сунце. Астрономеким рачунањем то се даје на длаку тачно изнаћи и нашло се, да је Сиријус од нашега сунца скоро четрнаест пута, а његов пратилац скоро седам пута · тежином већи, Његов пратилац по тежини је дакле полак толики, колики је Сиријус, но његова светлост је много слабија, једва ако је пет хиљадити део од светлости Сиријусове. То су дивни резултати, које је наука дознала до сад о Сиријусу и све то дознало се у најновије доба за последњих шестдесет година.

Сјајну звезду, нашег Сиријуса стари су Ми-