Ženski svet

20. КЕНСКИ СВЕТ. Бр. 2

сирци под именом Исис-Сотис поштовали као божанство и његова слава дошла је и до нас, јер су у својим натписима, који су се одржали и до наших дана, у њему стари Мисирци видели претечу, који објављује поплаву Нилову, која значи благослов божији за земљу. И та сјајна звезда по нашој данашњој науци јесте сунце, веће, сјајније и жаркије од нашег сунца; и та је људска наука измерила његову даљину и њега и његовог пратиоца измерила као на каквим теразијама! С дивљењем морамо рећи, како је чо-

век вођен својим умом, са малене земље далеко загазио у неизмерне дубине васионе; како је мером својега разума латио се да сазна склоп и уредбе далеких сунчаних светова и у томе не смета му ни време ни простор. Шта ли ће тек наши потомци још сазнати и искусити2 Ко ће томе у напред шта да кажег Само је толико сигурно, да струја испитивања никада неће застати, извор знања људског биће све бујнији и власт људског ума све ће више и више над светом завлађивати.

Превео А. М. М.

УМРЖА БИХ...

Умрла бих, када прамалеће Поља, шуме лепотом осваја;

Када цвеће својим миомиром Вавијону заноси опаја;

Кад се ласта завичају креће, Старом гнезду радосно полеће !

Умрла бих када сунце зађе На небеском своду злаћаном; Кад се нежна љубичица плава, Заноси у санку слађаном; Тад ће ббна душа да ми с' вине У беекрајње небесне висине!

Али када тужна јесен дође А у врту већ увело цвеће; Природа се за зимњи сан спрема Ластавица ка југу полеће. "Са дрвећа жуто лишће лети Ах, тад ми се не мили умрети!

Умрла бих када сунце зађе

На небесном своду злаћаном ; Кад се нежна љубичица плава

Занови у санку слађаном. Тад ће душа радо да ми е'вине

У бескрајне небесне висине.

Д. Чакловић.

"АВИ 67.

Српски Велики Сент-Миклуш. 14./27-ог јан. 1901. год. као на дан свечарства „Добротворне Задруге Српкиње“ Срп. вел. Сент-Миклушких — приредила, је иста уз пријатељско суделовање г. Б. Поповића раферента шк. ; овд. пев. друштва, гђце Наде Михољац и г. Мише Јанковића беседу са дилетанском представом и томболом у корист своје благајне. Програм беседе био је овај: 1. „Говор“ о задатку и цели „Добротв. Задруге Српкиња“ говори „~ П. „Светосавска песма“ од Тих. Оетојића, пева. срп. пев. дружина; Ш. „Ко ће нама“ од Д. Хавласа пева мушки збор пев. дружине ; ТУ. „Уајзе де Пеш“ од Е. Кебегег-а, тђца Нада Михољац и г. Миша Јанковић, коровођа. У. „Француско-пруски рат“, шаљива игра у 1 чину од Косте ТриФковића ; лица: Петровић грунташ г. Шандор Ботин; Ката жена му гђца Ката. Конић; Марија кћи им гђца Меланија Јанковић ; Поповић чиновник у миру Ђорђе Јаношев; Јеца жена-му гђца Јелена Ђорђевић; Милан син

им г. Јован Андрејевић; У]. „Весело врце“ од Љ. Собљика, пева срп. пев. дружина; УП. „Потпури“ свира на цитери г. М. Јанковић; УШ. „Врачара“ од Пахерта, пева срп. пев. дружина — и

за време великог одмора томбола. Дакле као што

се види програм је доста велик и разнолик био,

па које то, које пак јако заинтересоване наше · домаће и стране публике, допринело је, те је ова

прва беседа овд. женске задруге изван сваких очекивања испала како у моралном тако и материјалном погледу. Посетиоци разних забава овд. причају, да још тако лепе и богато посећене забаве није било; што се свакако има у заслугу и похвалу нашим вредним и одушевљеним Задругаркињама уписати, које нису жалиле ни труда, ни времена, само да им ова беседа што лешше и сјајније испадне. И премда су улазнице доста ниске биле (1. ред 2 кр., П. р 1 кр. 20 пот. Ш. р. 80 пот.) оно је ипак лепа евотица добивена, Свега је дошло 460 кр. и 25 пот., од којих је 157 кр.