Ženski svet

•

Бр. 9.

80884

Мутан, туробан данак. И ветар ледени бије, И густу повија маглу, што земљу жалосно крије. Сунашце кроз облак вирне и јад га големи шине И ко без надања осмех трепери без топлине.

ЖЕНСКИ СВЕТ.

183.

ЈЕСЕН.

Дружину пролећа љупког ледена самрт коси, Па шашће другар другу. „И ти зар увено си 7“ Ја чујем и разумем и од тог њихова збора У мени леди се срце, адушу дави ми мора.

Из црних накислих њива жито већ дурашно клија,

Храбри ме: „Држ'се, ево дружина још једрија!

|«

Прођи се, прођи мене, ја сам се предоста варо,

Срце ми тужити жели, жалити пролеће старо.

Илија Белеслијин.

НАНОЛЕОНОВА МАЈКА.

Нема жене која је родила толико краљева, као Летиција Рамолино, жена Карла Бунапарте-а, адвоката ајачиског. Од пет синова њезиних носили су круну у један мах њих четворица; једна кћи јој беше краљица, друга кнегиња. Од осморо деце само двоје ; један син и једна кћи не беху владари. Ово огромно наследство, ове многе круне није стекао адвокат срећним пар-

ничењем. Кад је мало пре него што ће букнути

Француска револуција, још млад, у тридесетосмој години живота Карло Бунапарте умро, оставио је удовици својој уз осморо нејаке деце само дуга. Господин адвокат, отац толиких краљева, не беше вешт тециву а није баш имао ни откуд да тече. Био је човек стасит, лепа лика и од имена; породица му се могла више поносити историјом, која је захватала неколико векова, него доминијумима. А на Корзици и нема латиФундија : неколико кестенових дрва, парче винограда, једна њива и кућа у вароши броји тамо већ велико имање. Од свега тога имао је Карло Бунапарте много мање него Летиција Рамолино, која је наравно по корзиканским појмовима, била

богата партија. Обе породице беху се доселиле.

на Корзику, али у то доба етановаху тамо већ више векова и припадаху аристокрацији маленога, острва. Обе породице поносиле су се претцима, од којих неки беху изврени војници, други штовања достојни свештеници. Онда је Корспга већ од неких пет сто година припадала Ђенови, али је с трговачком репдубликом овом поготову непрекидно била зараћена. И сама природа на Корзици удешена је за ратовање. Цело је острво стеновито, брда су му шумом покривена а доље дубоке, узане и тавне. На Корзици се и људи рађају за рат. Страбо, најстарији географ, вели да је Корзиканац неукротим, да је корзикански роб

"цело острво продала Француској,

неупотребива роба, јер или ће се убити, или је тако тврдоглав да га не можеш употребити ни за шта. Кад су се Карло Бунапарте и Летиција Рамолино венчали, обоје веома млади, њему беше двадесет и једна а њојзи четрнаест година, револуција тек што није букнула, а кад је

· Летиција пето чедо под срцем носила, великога

Наполеона, који је стварао краљевине и краљеве, беснио је на Корзици најжешћи рат. Од опасности узела беше евој део и жена: на коњу пратила је свугде свога мужа, који беше ађутант

" Паскала Паолија, вође устанка. Но код куће

била би изложена још већој опасности него у логору, јер непријатељ није таманио само устанике, већ и жене и децу. Паолијеве револулије могла се Ђенова само тако опростити, што је нека она чини с њиме шта зна и може. Паоли емигрира у Еиглеску а Карло Бунапарте постане Француски поданик, прими звање и касније пошаље свога већег сина ЈосиФа у Француски семинар, а мањег Наполеона, у Француску војку академију. Можда и није био само прост случај што се у тај мах Паоли и Карло Бунапарте растављају, што је први емигрирао а други се погодио са новим господарем. Отац Наполеонов, колико нам је живот његов познат, био је истина не по крви, али по темпераменту и укусу своме прави Францус из ХУШ. столећа. Извори га цртају као човека љубазна, лаке крви, жељна уживања, и прилично раскошна. Имао је много деце, за седамнаест година брачна живота родило му се

_ тринаесторо њих, од којих је осморо остало у

животу и кад је умро најмлађи беше тек од године, али се крај свега тог о свачем бринуо, само не о имању. Кад је умро беше малено имање жене његове доста оптерећено. Што