Ženski svet

156.

ЖЕНСКИ „СВЕТ.

Бр. 10.

нервозна, то се није могло ништа ни евршити, те одгодише за други који дан.

Милан није ни слутио, да ће код ње наћи своју некадашњу жену, коју је он веома волео И кад ју је по ново видео лешпу но икада, а притом веома тужну њему се ражали, кривио је и себе, да није знао поступати с њоме онако још превећ младом, те тако су због тврдоглавства обоје пропали, и сад су туђе слуге, па још су похитали и са разводом брака, па шта сад

да радег Би ли она хтела да му се врати Та он је-добро опазио, да она није сретна код те гђе. А, да ли га она још и воли Па онда, кад би и хтели поново да живе заједно, зар се не би морали на ново венчати, и то још искати и дозволу. Није ли то голема брукаг И што ЈЕ више о свему размишљао све га је виша вукла нека неодољива жеља к њој, мора је видети што пре, и с њоме о свему говорити, он осећа, да не може допустити, да она пропадне, та већ и из захвалности према“ њеном покојном оцу, који му беше место његовог, он и сам тек сад види, да није о томе пређе водио рачуна. Али свеједно, он мора све поправити сад кад му се даје прилика, да је ослободи из тог жалоесног положаја, те су га мисли непрестано пратиле докле се год возио. Кад. дође кући, и рече г. Полаковићу, да није могао ништа свршити сва,

гђом Перићком, пошто беше нешто нервозна, |

али је одложила ту погодбу за други дан.

— Чујте, Србићу, рече г. Полаковић, мени је много стало да купим то добро, пошто граничи с мојим имањем, а неке њиве улазе чак у моје, па би за то баш и хтео сјединити то добро в мојим. А ако ми то израдите да добијем по цену, по коју смо већ рекли, ја вам дајем као награду за ваш труд половину ваше земље, да располажете с њоме по евојој вољи, а лако ћете од прихода те половине одужити и ону другу половину. Јесте ли задовољни2 —

Милан беше веома одан и иначе своме Ддобром господару, а с овим поступком беше још и пријатно изненађен па и ганут, па рече:

Гоеподине, ваша ме је доброта и иначе много обвезала. Будите уверени за ово што ми сад чините, целог мог живота нећу вам се моћи довољно одужити.

Сутра дан оде Милан опет гђи Перићки,

али је овога пута ишао са неком грозничавом хитњом, само да што пре види Аницу. која му се једнако врзла по глави. Право још ни сам није знао, како ће се севршити тај њихов састанак,

али тек желео је да се с њоме види и разговара. Али како се изнснади, кад му нека друга личност отвори врата, помисли: можда је Аница код гђе у соби Беше немило изненађен, кад је он тамо не нађе. На против нађе гђу Перићку веома невеселу, она се одма покајала, што је с Аницом тако неправедна била, та она једина беше која јој могаше угодити. Бадава је шиљала по њу и звала је натраг, она јој не хтеде више доћи. И то ју је веома ожалостило, и сад као осуђена седи сама самцита. Кад јој пријавише Србића, она се чисто обрадова, те пошто беше много приступачнија к послу, то су се брзо и споразумели, па и цену углавили. Кад свршише посао. она га на један мах запита скоро добродушно:

— Ви се валда чудите што не затекосте више Аницу код мене2 — То тање дође му у добри час, па одговори: -

— Морам иекрено признати да ме је врло изненадило што је овде више не нађох.

Није више хтела остати код мене, мало је осетљива — —

_ Милану прођоше те речи као нож кроз срце, помисли: можда је и због њега отишла, да се више с њиме не састане. Та га је мисао веома ожалостила, те запита нагло:

— Па знате ли куд је отишла — Гђа Перићка погледа га лукаво, па рече:

_— Ви као да се веома интересујете за њу 2

– да цело милостива госпођо, врло много! За то вас молим кажите ми, где ћу је наћи 2

— Она рече да сте јој ви муж!

— Она вам је истину рекла. Па за то вае и молим да ми кажете шта је с њом, и куд ЈЕ отишла 2

Сад је тек гђа Перићка била уверена, да Апица није лагала, па јој беше још више жао што је 6 њоме тако поступала.

— Она је овде у селу одсела у гостионици код три кључа, бар тако ми рече моја послуга, коју сам шиљала по њу. _

— О хвала милостива госпођо! — и хтеде Милан поћи, али га гђа Перићка задржа па га запита :

— Дакле она је збиља ваша жена Џа зашто не живите заједно Тако леп млади пар људи, па да живе раздвојено, ко је томе крив

_ Она је добре и трпељиве природе. Ја признајем,

да сам мало нервозна, али она је трпељиво сновила. — — Милан се чисто зачуди кад чу ту реч тр-