Ženski svet
146.
вредно је поље у нас сасма запуштено било, а то је за народни опстанак и развитак одвећ штетно.
Ми смо, бар ови с ове стране, поодавно осетили, да су нам досадање штипендијске закладе испуниле потребу око подизања интелигентне класе у народу, јер већи број не може, у нашим приликама овамо, да нађе свога „ухљебија“, што се каже, него мора да тражи земљишта преко Саве и Дунава, или да пузи пред туђином за парче хлеба, или на-лослетку да се одрођује и пљује на своје пме, те се отуда и почело говорити, да не треба више стварати штипендијске закладе за учену класу, него за привредну, која може одржати сваког на свом огњишту и у свом поносу. И пониче одмах Јагазовићева штипендија за екопоме, трговце, занатлије и обртнике. Но то не може задовољити народне по"требе; то је тако незнатно, да ће десетинама година протећи, док се отуда створе 2 8 члана привредне струке у пашем народу, ато ће на општи развој врло слаба и незнатна утецаја имати, те се не може ни у рачун узети. Много би корпеније
А пок. Јагазовић, по нашем мњењу.
да је својом уштедом засновао који српски завод за привредпи подстак у нашим крајевима. Такав би завод стварао сваке го_ дине десетинама раденика и привредника, који би се разишли по нашем свету и ту убрзо очвресли стабло нашег народа на "приведном пољу, па отуда постали јака подлога за, бољу и сретнију будућност нашу. То што је пок. Јагазовић хтео и слутио ал промашио, то је, Петар Кулић, погодио, и по нашем мишљењу, много згоднији базис унео тим, што је наменио своју задужбину женској народној половини, која, је за привредну основу много погоднија, јер не стоји кућа на земљи него на жени, каже наша пословица. Кад се поједине куће дижу, диже се и народ, јер он је екуп појединих порддица; а у породици су жене не само културни покретачи и носиоци морала и карактера, него и најјачи покретачи и помагачи за привредни опстанак и напредак. То је признато од свих образованих људи, потврђено од свих економских капацитета и освештано у народној појезији и пословици.
ЖЕНСКИ СВЕТ.
4
Бр. 10.
За то ми сматрамо, да је Петар Кулић својом „Последњом Вољом“ ударио у народу нашем чврст и здрав темељ за привредни развитак, коме данас теже сви просвећени народи и за којим јагме све напредне државе, те чак и ратове закавују и воде зарад своје привредне утакмице.
Напреднији народи, Енглези, Немци, Французи, Руси и др. подижу пећ одавно у свима крајевима својих држава привредне школице за женеку децу од сваке руке рада а особито оне струке, које засецају у домазлук, као што је крој,. шав, вез, накит и т. д. а у новије доба подижу и школицу за вештину кувања, глачања, мешње хлеба, прављење масла, сира и т.д. те дижу себе материјално, ас тим у свези и морално у породици и у народу; а ми ево, ниу 20. веку, немамо ни једне таке школице, покрај свег тога, што је годинама, говорио, писао и радио на томе наш заслужни просветник пок. Др. 5. Натошевић, а потрерна би нам била така школица као кора хлеба, јер наше куће грдно страдају, наше породице знатно пропадају са незнања и невештине наших домаћица у овим домаћим пословима. Некад су наше матере, и домаћице одржавале куће својим рукама, а данас их затиру које својим разметањем које незнањем и невештином и ми можемо писати књиге и говорити с амвона и у зборницама колико хоћемо о раскошу, неће нам помоћи ни књига ни реч, док школа не дође и док она у своје руке не узме тај посао, те упути покољење на добар пут и створи таки нов подмладак, који ће почети друкчије живети п радити.
То су увидели и сазнали и западни народи, те пријонуше и држава и општине. и културна и хумана друштва и дижу школе за рад. Тако је чинило и Женско Друштво у Целовцу“) (Клагенфурту) у Корушкој, (постоји већ 34 године) у које је загледао паш добротвор, Петар Кулић, и
#) Женско Друштво у Целовцу издржава женску раденичку школу за сваковрсни шав и крој; отворило је женеку трговачку школуисњому свеви подигла ваједничко женско издржавање (конвикт) ва сироту женску децу, која се уче утими другим школама тамо. Завела је школу ва спрема-
ње млађих (елушкиња) за средњу и званичничку класу
народну. Осим тога завела је од скоро ишколуза спремање учитељица за ручни рад за основне и грађанске школе. Ово друштво потпомаже у његовој цели и држава и поједини имућни људи и жене. Ур.