Ženski svet

Бр. 10.

тако му се допада цел и радња његова, да је сву своју уштеду наменио тоји такој цели, и решио се да пресади таку установу у средини свога народа и свога родног места Митровице, те да српској женској омладини, пружи прилике, да се научи радити и радом себе и куће своје не само одржавати, него и дизати.

Свет је у свачем одмакао, па и у домазлуку, а ми нисмо спремили наше домаћице за ново доба. Оне су прихватиле само ону страну новог времена, што иде у наточ кући, а што иде на напредак њен, то не знају. Зато их морамо спремити као и за науку. Морамо ићи за тим, да добијемо не само образоване него и вредне и радене жене, и тек онда можемо напредовати и смелије погледати у своју будућност. у | Е

Идејал нашег добротвора Кулића је

а

_ НА ГРОБУ ЈЕЛЕНЕ".

Свршише се твоји пути,“ Што животом ми зовемо Покрај гроба твога сада, Ми стојимо тужно, немо.

Видили смо твоје боле, Овсећали шта ће бити, Побледела, звезда. жића, Да ће с' сасвим угасити,

Стрепили смо, чекали смо Како ј' данак свано, прош'о И опет нам црни гласак Изненада, брзо дошго. —

2

Лучом части и поштења, По живота прође стази, Сјала ти је кроз сво жиће, И сад « тобом у гроб слази.

Где си дошла, унела си Грану мира, услов срећи, Мир ти беше живот цели И мирно ћеш у гроб лећи.

Иескреношћу и безлобљем, Сву си љубав стећи знала,

Загреб.

—=е——_—_—__———

ЖЕНСКИ СВЕТ.

141.

дакле рад, коме је и Лубе, данашњи председник велике Француске“ републике, при затварању лањске светске изложбе у Паризу одао највеће признање, кад је изјавио: да је рад подигао, да ће он сјединити и збратити човечанство и да ће он збрисати у њему све несугласице п противности, које данас раздвајају и деле људе, те ће онај човек и онај народ бити бољи, напреднији и савршенији, који зна радити.

За то ми поздрављамо ову појаву и желимо јој сваку срећу и напредак; а добротвору, Петру Кулићу, и његовој верној супрузи Љубици, желимо још дуга века, да што више блага прибаве овакој лепој установи, која обриче много добра нашем женском подмлатку. Слава Џетру Кулићу и његовој супрузи Љубици! „Кивели !

СТЕРИЈА-ПОВОВИЋА.

Где се твоја речца чула, Ту је злоба, пакост пала.

Све сад гасну. Остаде нам Успомена светла на те,

И уздаси наши тешки

Што ће вазда да те прате.

Сад ми боле осећамо

Ти болова више немаш,

Ти се сада твојој Милки У походе вечне спремаш.

. Теби неће црна земља Гробна тама тешка бити, Јер ћеш покрај љубимице Вечан санак боравити.

Па прими је Милка, прими, Она теби жељно хити Сад се неће ес тобом никад, Никад више раставити...

Та је мисао блажила јој Грдну тугу за тебека, Сад је нашла мелем тузи Сад је нашла болу лека.

Јулка Ф. Маринковића.