Ženski svet

152. ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 10.

ница Гроздићка и г-ђица: Јулка Кара- | и поред својих лекарских дужности, више година јанковићева, учитељица. Ове су нам ове од- | ревно радио у друштву и својим мудрим савеборкиње вредне и подузетне; али морам особено | тима много помагао, да је ствар напредовала. истаћи г-ђе: Евицу Остојићку, Јулку Харамин- | Овога је заменио од 1899. год. г. Др. Милош чићку и Јулку Живановићку, које од почетка, Николајевић, адвокат, те и он, поред својих наше задруге нису престале радити и свом сна | небројених послова не отказује нам никад своју гом приањати око посла то као одборкиње, то | помоћ, кад год смо на њега апеловали. Једино, као благајкиње. што не доспева, да пише оваке јавне извештаје, Тајници се мењали; јер им јавни послови | па за то ћу га ја заменити у том, кад год се нису увек допуштали, да врше и ову дужност, | што важније деси код нас. При оснивању задруге стекао је највише заслуга Осим ових часника имамо ми сваке године г. Др. Јован Шевић, јавни бележник и земаљски | по тројицу мушких саветника, који нас добрим — посланик, који је прве четири године најревносније | саветима испомажу у послу, па за то довикујем | делао за добро и напредак нашег друштва. Њега | и њима: хвала ! је заменио г. Др. Душан Дима, лечник, који је

=>

ОПЕТ ВИДИМ.

И опет видим, предео онај, И он ме сјећа минулих с'нова, Плаветна брда зелене доле, И сахрањење љубави моје. Са успомјеном, минуле среће

У Топола дрхће, поточић ш ми да ком ме срце још и сад боле. пре и.

Прољетним дахом природа дише;

; Прољетно сунце опет га зари, Ах! еве је, к'о што и некад бјеше, Мирисне цвјеће по њему цвати; Ал само тебе, сад нема више!.. Оно ме с тугом на тебе вјећа... АЈ га од бола но могу брати. Већ пето љето како те нема,

– : Како ми оде у гробље ледно! Из шуме бајне чујем славуја, Већ пето љето како ми пуца... Где евоје тужне пјесмице поје: И још не пуче — ердашце бедно!.

Пограњ (Њитра) 5. јуна 1901. Амелија.

Зе = ој пао ос бо ~ ои

» ЛИСТАК. 436,

са сстие-олии- ак. - с да лит спин 224

- | из ИНАТА.

Написала Милка Гргурова.

(Свршетак.)

Аница беше невешта није умела управљати | доброг и вредног човека, који ће због њени сам својим незнатним имањем, брзо је потрошила | да пропадне. А и сама је често с тугом поглеготовину. Пошто од интереса није могла живети | дала на кућу свога мужа и помишљала, како би као што је навикла, то је трошила и од гото- | могла сретно живети са својим мужем и пордвине, те кад потроши новац, почне узајмљивати | дицом, да је била паметнија. Скупо је платила на кућу. Дотле је већ увидела да је погрешала, | школарину, али доцкан. Ето чује да ће сем и да ће једног дана остати и без куће, и без | Миланова кућа скоро продати, па и цело имање новаца. И није дуго чекала, кућу је задужила | за дугове, које је он опет починио својим неутако да више нико не даде на њу новаца. Тако | редним животом. за пет година потроши еве што јој је отац го- Она је сад слободна, могла би се поново динама заштедио и сачувао за њу. Осим тога | удати, али нити се њој ко допао, нити је ко многи су је осуђивали што је оставила тако | хоће да узме без мираза. Удварача би имала