Ženski svet
Бр. 10.
поновити са таком опћином, дика ова два народна апостола на овој мртвој стражи, дика је и целе опћине, којој је увек та девиза, да своје чиновнике богато и лепо награђује. Од прихода што дућани носе у тој лепој кући, по опоруци имаће опћина, кућу у примерном реду држати, и сваке друге године по 1000 К дати Српкињици удавачи која пође за Србина. Добр. жен. задрузи нашој оставила је 2000 К, Парох ће 100 учитељ 50,а црквењак 30 К уживати за годишњи парастос.
Покојници добротворки нашој може се захвалити, што јој и девер пок. Стев. Савић пре четири године оставио цркви лепу своту новаца, равно и чисто 21 хиљада круна.
ж
Док је такових Срба и Српкиња, не треба
се плашити, да ће Српство нестати на овој пе-
ЖЕНСКИ СВЕТ. 15
риферији. Не можемо на ино, а да не споменемо још нешто, а то је: велеуважени и имућни трговац Шаца Мајски и његова гђа дична Сентомашкиња. највише заслуга имају, да је покојница, тако расположење учинила и души својој предуготовила место упокојења ; јер они су неограничено поверење уживали у ове покојне добротворке. Врло су ретки људи у данашњем веку, као што је овај дични пар људи. Они показаху на делу, да ни мрвице егоизма немају у душимн срцу евоме, јер да су такови, васцело то имање њихово би било, по што је покојница у први мах хтела да њих именује за свога наследника. То је зацело регкост. То се зове србинство, то се зове родољубље, то се зове љубав према светоме храму православноме. Такови Срби и Српкиње се хиљадиле! Да Бог да!
је
Сегедин, на Крстов-дан 1908. 15
и р-о- + +-а=—————————————
ПРОЉЕТНИ ЗВУЦИ.
— Драгољуб Енин. —
0.
Не ћу, дико, доћи! Љешше мени, дико уживање спрема Чаробна ноћ мајска, тајанствена, н'јема И звијезде сјајне љупкијем трептањем И лахор мирисни тихим ћарлијањем. Отићи ћу звјезда дивити се сјају Испод цвјетне липе у зеленом гају И елушати звуке Фруле у самоћи, —
Не ћу, дико, доћи!
Доћи ћу ти, доћи! Ја се доста зв'језда нагледах, набројих, Али шта су оне спрам очију твојих ! Оне ради тога на небу и сјају, Да се дивних очи твојих нагледају, Толико их не би небо окитило, Да им није тебе угледати мило И сјај очи њежних усред мајске ноћи Доћи ћу ти, доћи!
Доћи ћу ти, доћи! И зелену шуму с цвјећем мириснијем И звијезде сјајне с трептањем љупкијем И све дивно, што је Вјечити створио, Све би, рајски цвјете, све би замрзио, Када. не би тебе на том евјету било; Ради тебе само еве ми је то мило: И цвјеће и шума и дивота ноћи Доћи ћу ти, доћи!
6.
Ноћи 'ваких, ваких дана Кељна ма је душа била, Све си у рај претворила, Кељо моја жељкована !
Мио ми је живот саде,
Мио овај свијет бј ели Грлим, љубим свемир цели, Душа тоне сред насладе !
# Ноћи 'ваких, 'ваких дана,
_ Жељне бјеху усне моје Да е напију и напоје Светог пића са усана! Пијем, — пијућ, све то више Кедне усне на уснама; С чудне ватре, с чудна плама Жедне, жедне... изгорише!...
Ноћи 'ваких, 'ваких дана Кељне бјеху руке младе, Намилују и нагладе,
Да се твога лица бајна!
И изгрле вито тјело,
С косом црном наиграју,
Да протече, ко у рају, Живот, младост, чедо бело!