Ženski svet

12. ЖЕНСКИ СВЕТ. Бе |

МОЈА ЉУБАВ.

Госпоћђици И. П.

Љубим младу девојану

Лешшу него горска вила, До анђела још јој само Недостају златна крила !

Љубим, али не знам да л ме Тако исто љуби она;

Ах, љуби л ме — дража ми је Него благо Фараона !

Кад јој гледам очи дивне

Суза моја сузу стиже...

Кад помислим на будућност

Као да сам гробу ближв..... Сомбор.

х % Живели су многи људи

А данас их земља скрива; Живели су, љубили су

Да их прође жеља жива! Џа у свету то већином Још и данас тако бива.

Али жарка љубав моја

Није тек из обичаја;

За моје ме злато верност

И искрена љубав спаја,

Па њени ме пути воде

Ил до среће ил' очаја....!!

бл.

оф

РАД ДОБРОТВОРНИХ ЗАДРУГА ОРИКИЊА.

Суботица

Добротворна Задруга Српкиња у Суботици држала је на Ваведеније своју годишњу редовну екупштинску седницу под председништвом своје подпредседнице : Мице Ј. Радића. Присутни су били у овој скупштини: Мирослава Леовић, Кристина Лепедашка, Анка Радосављевић, Јулка Радосављевић, Јулка Димитријевићка, Емилија Радићка, Мирија Тешићка, Олга Стојковићка, Аница Сакмајстер, Катица Крнајска, Маца Ернајска, Јерина Лазарева, Зорка Бикарка, Ракила Сремчевићка п Анка Карановићка редовне чланице, Марија Међанска утемељачица, др. Јован Манојловић благајник, Богдан Свирчевић тајник. Не можемо ћутке прећи, а да не истакнемо, да наша, задруга по извештају тајника броји 5" редовних чланица; па шта видесмо на овој екупштиниг Од нас 51 искуписмо се свега 15; но не треба ни то сметути е ума, да се оволико нас искуписмо тек на други позив, јер је ова седница сазвана била за 2/10. новембар, те како се на први позив није искупио прописани број 2/3редовних чланица, то је за Ваведеније поново сазвана скупштина, на коју као што све види, на жалост, искуписмо ве до 15 чланица, те пошто после друга позива наша правила признају законитост рада скушштине без обзира на број присутних, то смо и приступиле самом раду. Па пре но што бих изнела рад наше скупштине, морам да се упитам и да упитам остале наше задругарке: јесмо ли свесне Српкиње и знадемо ли шта нам

је дужност наша као чланицама наше задругег На ово не ћу ја да одговарам, на ово питање јасан је одговор оно, што сам напред већ рекла, како је ова скупштина сазвана и како смо се позиву одазвале. Или зар мислимо, да смо својој дужности одговориле тиме, што смо своју чланарину у задружну благајну унеле, па да смо тиме показале кало смо прожете свешћу о удружењима 2 Не, живота и полета нашој задрузи не можемо дати новчаним својим прилогом, него својим одушевљењем и живим заузимањем за напредак задруге и искреним учешћем у раду задружном. Нека не мисли ни једна задругарка, да је удовољила својој дужности, што је изми-. рила своју чланарину. Свака Српкиња, која тако мибли, погрешно мисли. Повлачећи се од свака, учешћа у раду, очити је знак крајње равнодушности и немара према опћој ствари, а то чине само саможивци, који се слабо иначе старају и о другима, а знамо да то није ни родољубиво ни хришћански. Па зато не може се оправдати никако ова равнодушност наших чланица, јер ако би овако и на даље ишло значило би, да не појимамо значај нашег удружења, да не знамо шта нам је свакој дужност као Српкињи, као задругарци. Наше сестре и друге стварале су нам данашњу задругу, а наша је данас дужност, да ту тековину нашу сачувамо и у животу одржимо. И за то, када се све живљи покрет јавља у нашем женском свету, не смемо ни ми клонути, јер би нас зар са нашег немара и нехата проклињали потомци наши, а не заборавимо, да је