Ženski svet

Бе

Када их је отворила, да и тамо унесу сламу, застадоше деца као укована.

Задивила их она силна светлост од безброј много свећица, које су на зеленој јелки трепериле; па тек оне позлаћене и посребрњене јабуке и ораси и они многи разни колачићи и шећерлеме!... 0, да дивне красоте !..

Знали су они, да ће добити од деде и мајке одела и играчака, као и сваке године, што су добијали, али да ће ово бити под тако дивно украшеном јелком, о томе нису ни сањали,

Јелка беше за њих нешто ново маљско, надзе-

Деда и мајка са оцем и матером осећаху · неку милу, тиху радост, гледајући изненађену дечицу, а сузе радоснице трептаху им у очима. У том па се зачу неко куцање на вратима. Освртоше се; а када се врата отворише, угледаше омалена, седа старца. Згледнуше се, као да би једно друго хтели питати: Од куда овај сада 7...

А старац прилазећи им ближе рече.

— Христов се роди, добри људи!

— Ваистину роди... одговоришо му.

— Путујем из далеке земље, па сам ето еврнуо к вами, да вас замолим за конак !., рече старац. |

— Драге воље... рече деда и мајка.

Деда и мајка су одмах приметили, да је у тога старца лажна брада и бркови, но су се чинили и невешти... Сетили су се одмах јутрошњих Јовиних речи, када је искао вертеп од њих, па када је рекао: „Али ми само дајте, па ће те видети довече, шта ће бити“... Он је дакле и епремио тога дечка, како би што већма изненадио и развеселио децу, када после, док скине браду и бркове, угледају каквога друга из суседства“... мислили су они.

— Као што видим, спремили сте јелку, која представља оно дрво живота, што је некада у рају било. То је лепо од вас, што сте тиме изненадили унучад. То нема нико овде у селу. Видим спремили сте им и понова и играчака.. рече старац.

Колико се могло... рече деда.

А деца приљубила се уз старије, чисто плашљиво гледаху на старца, те им не би мило, што им је прекинуо весеље.

Тада старац приступив ближе јелки, те разгледав одела и играчке рече:

ЖЕНСКИ СВЕТ. 4

га

— Биће да су ова деца то заслужила 2 — Добра. су... Послушна су... рече мајка. Али овде има одела за седморо деце, а ја видим овде само њих четворо 2! Имамо, знате стари, још троје унучади у 8. Они ће нам доћи други дан, те смо и за њих спремили... рече мајка.

— Дакле велите да су добри2

— До сада су били увек добри, па ваљада ће и од сада... рече мати.

— Е када је тако, онда ћу им и ја један поклон даровати.. рече стари и врати се у кухињу.

А деца када чуше за поклон, ослободише, се, те с нестрпљењем пођоше за њиме, да виде какви ће то поклон бити.

Старац метну црквицу уз јелку, па рече;

Доброј деци, ево уз јелку поклањам вертеп.

Деца радознала завириваху у вертеп, у којем

је кандило горело, те са изненађењем клицаху:

Гле, миле Боге у јаслама на слами! Гле, пастира и оваца!

Ала су лепи анђели ! — Па гле оне звезде, како се блиста над милом Богом.

— 0, како су лепе ове иконице и барјачићи!

Е, те дечије радости... Све се гураху од нестрпљења, да виде, шта све има унутри.

_ Старац се само смешио, а овамо му срце бије од радости, што види, да осим тече и тетке, нико не зна, ко је он.

Деда је мислио, да је право, да сада и старца чиме награди па рече.

А чиме ћемо стари, ми тебе наградити, када си ти ето даровао нашој деци вертеп, којега они никада видели нису 2..

Ту већ није могао више стари, да се уздржи; скокну до стола, па испод јелке узе једно одело и рече.

— Ево овим.

— Жао нас је стари, јер смо то одело наменули нашем унуку Славку, а теби ћемо... но ту мајка и не доврши, јер стари збаци кабаницу, скиде браду и бркове, скокну до мајке, те загрливши је рече.

— Та мајко, ја сам!

Славко!.. узвикнуше изненађени деда, мајка и деца у један глас. Да, ја баш главом, ваш Славко...