Ženski svet

У

18 ЖЕНСКИ СВЕТ,

Бе, 1.

Тада деда и мајка загрливши Јову и Стану |

сузним очима, а потресеним гласом рекоше:

— Хвала Јово!

— Хвала Стано!

— Немате на чем захвалити, јер сте то заслу- | жили што сте нам децу јелком и вертепом изнена- | дили, те мо вам ми само љубављубављу вратили. |

Грљењу и љубљењу не би краја. Сви раз-

драгани, сви весели Не знам које се осећа за-

довољнијим, сретнијим.

Од један пут оживе кућа и претвори се у неко рајско миље, од превелике ненадне радости

и задовољства.

О, да дивно, да светло, да узвишено је

РК Бадње вече!!;..

У Босуту на ушћу Босута у Посавини.

аннсака»—-|-Ф | је,

ЉУБАВ.

(Кнез Метерних)

Љубав је појезија живота наша,

Залуд не живи, ње

који се маша,

А кад је позна, нека се вазда труди Да му до гроба напаја миљем груди.

————— > • Ф-

в К. — Љуб.

Фоо •-.

ИСПРОШЕНА.

Монолог.

Где да почнем 2! Како само да изговорим моју радост 2!

Замислите само, (поверљиво) јуче је био код нае госиодин-Шаца! Дошао је да учини своје подворење и још нешто. (стидљино) Дошао је да... Не могу вам казати! (весело) Јест ! Он је мој... ђувегија ! (озбиљно) Већ три дана како је тата нешто болешљив и не иде никуд. Мама ме вара, да је господин-Шаца само дошао да види тату. Јест, јест, кад би то тако било! Обукао црно одело, а с њиме дошао и чика-Палчика. (весело) Све сам видела! Каже ми наша вљу жавка-Анђа :

— Фрајлице! Онај млади господин све гледа по еоби где ете ви! |

Ја сам баш била у кујни Татисам по жељи из „Кохбуха“ нешто правила. Привежем белу кецељу, па ирава куварица. Наша куварица-Јеца, непрестано ми је говорила:

“— Фа бога Фрајлице, што се парите овде без нужде 2! Ја ћу сама све зготовити,

Мени је опет била велика радост, кад могу татину жељу испунити. Кад сам била у највећем послу, рупи у кујну наш слуга деда-Киван сав задуван (Имитира Живана.)

— Врајлице! Врајлице!

— Шта је деда-Живане 2

— Биће нешто !

— Шта ће бити 7

— Да простите, биће ијују !

Мени више није требало. Срамота ми је рећи, ал сам одмах пикелу с брашном испустила !

СОтрина-Јеца и служавка-Анђа скупе се око мене и почну у глас са деда-:Киваном :

— Јао, слатка наша Фрајлице! Ала је добро што је дошао господин-Шаца! Ја ћу ићи са Фрајлицом ! Ја ћу! Ја Бу! Јаћу !

Мене еу тако збунили, да вам их једва утишала. Наједаред се кујнска врата отворе ин уђе чика-Палчика. (имитира Палчику)

0, шта видим 2! Браво! Браво ! Тако ћерко, тако! То ми се већ допада! Него, хајде, оће Шаца да те види! -

— Само водите Фрајлицу, повиче куварица Јеца, мало пре је љуску од јајета бацила у брашно, а најбољу варјачу бадила у ватру!

— Шта чујем 2 рече чика-Палчика. Зар си ти такова куварица 2!

Ја сам једва чекала, да се опростим кујнских непријатеља... Чика-Палчика ме ухвати под руку, а ја онакоу кецељи и са засуканим рукавима уђем у собу. Кад уђосмо, а господинШаца скочи са столице и таком брзином пољуби моју руку, да сам једва приметила! Ја тек онда спазим моју „тоалету“ и сва се упрепастим. Хтела сам да спустим рукаве, а господин-Шјаца ме заустави говорећи:

— Не, не, госпођице! Ова вредна ручица заслужује сваку пажњу !

=== <= Са асова а ди