Ženski svet

Бе |

врта. Врт што је поред школе има 2 јутра, у њему стаклене баште.

мењен поглавито на упознавање подизања, _

воћака. Спољашњи врт је велик 6 јутара и намењен је поглавито на упознавање повртарства, но има у њему и воћака. Основалац ове школе, Елвира Каетнер, подигла је све то својим приватним новцем. Ни од куда не добија никакве материјалне помоћи.

Прошле године било је у тој школи 32 ученице, п то понајвише из иноземетва, међу њима била је и једна ученица Мађарица из Будимпеште, кћи једнога архитекте, која је прошле године и свршила ту школу, а као што је управитељица изјавила, с похвалним успехом. Свршене ученице ове школе могу увек добити места, врло их траже, јер је више празних места него што њих има, особито с тога што многе богатије ученице те школе само зато свршавају ту школу, да добивено знање после на свом дому могу употребити. Многа така ученица доцније сама води рад у врту код своје или родитељске куће и много пута је така ученица својој управитељици писмо писала, како јој врт сад са свим други изглед пма од кад га она сама ради и удешава,

Вредно је забележити и каква места

Овај врт је на-

ЖЕНСКИ СВЕТ.

|

добијају ове ученице кад еврше вртарску |

школу. Неке саме подижу себи вртове, тако једна од тих о има у Хамбу ргу саме стаклене баште, у којима само јагоде гаји и то подузеће јој је сјајно пепало за руком. Друге добијају места за вртаре у каквом већем домазлуку. Намештају их за вртаре у разне заводе, 06е0бито у заводе за болеснике, где се п болесници баве вртарством.

Тако је ову школу евршила нека Карловека, кћи једнога богаташа и вишег оФицира, која је после очеве смрти са, свим сирота била, јер је дуг еве имање однео. Кад је добила диплому за вртара, она је у Брауенфеле-у почела сама приватно да ради вртарство, и после неколико година,

добила је неких 80 вртова у разним летњиковцима да их уређује. Брзо за тим |

нар | + —дииии—————_———-——-

повери Јој и варош уређивање варошких вртова, а још доцније постане вртар у кнежевом двору. После је исте Карловеке толики делокруг био, да је више евршених ученица понамештала поред себе као подвртаре.

Учење у вртарској школи је теоретично и практично, а ученице се изображавају за вртаре или стичу знања, којим ће после на свом дому користити. Оне ученице, које ће да сврше за вртаре, моморају 2 године похађати ту школу а двапут се примају у школу почетком априла, и октобра месеца. Свака мора евршити вишу девојачку школу и навршити 16. годину, телесно мора бити потпуно здрава, да може издржати вртарске послове. Школарина је 25 марака месечно, а у интернату 15 марака.

Наставни план за двогодишње елушаоце је овај: Прве године уче из ботанике основе, гајење воћака, цветарство, пчеларство, плетење цвећа, хемија и цртање, геометрија, књиговодство и кореспонденција. — Друге године уче: из ботанике живот биљака, земљопис биљака. Гајење воћака, винове лозе, зеља и поврћа и цвећа. ЦрЗооло- тање планова. Болести биљака. гија. Познавање закона. Наука о ђубрењу. Све радње у врту саме ученице свршавају. Старије ученице упућују млађен о свему дају извештаје главном вртару. После двогодишњег похађања ове школе ученице полажу испите, и по успешном полагању добијају дипломе за вртаре. Оне које неће да полажу испит за вртаре примају и на годину дана, ове не морају слушати теоретична предавања.

У новије време држе сеу том заводу пролећни двоседмични течајеви за учитељице, и ови су течајеви тако исто добро посећени као и они за учитеље. Свака учитељица плаћа 10 марака, коју. своту им после из државне благајне на-

а та

кнађују.

(и 5:

ка

МА М у В |