Ženski svet

питала гтит

26. ЖЕНСКИ СВЕТ. БРЕ.

лепим примерима, како се гине и жртвује за слободу и независност, тим свагда живим сликама, како ваља чувати и бранити своје народне светиње. Сетиће се покољење овом свечаном приликом и свог најзаелужнијег сина на просветном пољу, свога светитеља Саве, те ће п њему подићи у Београду, на Савинцу, негда Врачару, свети храм, који ће, дивљаштвом Синанпаше обесвећено место, да уздигне у светињу пародну. Ова ће прослава да разбукти светлост данашње Велике Школе у горућу светлост првог ерпеког свеучижита те да и тим прикаже Српетво оеталом културном свету, да је било достојно слободе, коју је само себи извојевало. Прослава ће та, да удари темељ многим гра-

,

ђевинама, а у првим редовима удариће темељ згради народног законодавства и згради народпе високе науке (академије.) Све ће то и још много друго томе слично, да се уплете у венац стогодишње ове прославе и да тим својим културним знацима изнесе данашње потомке као достојне синове евојих великих предака. И ми смо уверени, да ће на призору ове прославе свете душе народних мученика милим погледом пратити децу своју са висине небеске, а деца ће у свом свечаном расположењу весело гледати у ликове својих отаца и раздраганим срцем довикивати : (Слава, вама стпеви, а хвала теби Творче пебеени, што си помогао, да се и довде доспело. Помози, да се п даље коракне !

СРПСКИ ПОХОДИ.

Говорила Госпођица Бојана Дракулићева, други дан Божића 1908. год, на забави срп, певачког друштва „Невен“-а у Новом Саду.

Орпкиња сам, Срби ви сте: Да не кажем, знали бисте, Шта вам желим.

Не бих јаде да вам ређам, Не бих ране да вам вређам Него да вас развеселим.

А где има веће власти, Што ће срцу елађе пасти Него глави о свом брату, Који није на дохвату 2

Где је срећа, као што треба, ИМ благослов божји с неба; Где је деци своја мајка Ту се о том и не вајка: Под једним се кровом баве, Заједнички Божић славе,

Ал рођена српска мати На Косову главом плати,

Те се синци њени мили Свуд по свету расточили. Но крв братска није вода Знају да су једног рода, Па зато им Божић згода Да не буду без похода.

% И ја сам вам, браћо мила, Јуче браћу походила, Па сам казат' долетела Шта сам чула и видела.

ж

Кад се кренеш, брате, к југу, Те у земљу уђеш другу: Ту станују два нам брата Брат наш Србин уз Хрвата, Два јунака свету знана, Крајишника поуздана; Један језик Бог им даде, Једна судба њих епопаде, И дом један тек имају Па се ипак не признају. У коштац се браћа сплела ! Помислит сам већем хтела Из милоште братац врли Свога брата тако грли; А они се захукали, Братац брата да обали

Ал док они тако чине, Кров се крха куће њине: И Хрватска а и Лика Све је више — Америка. На те јаде свога брата Одма скренем .. — И сада ме мука хвата, Кад их морам да споменем Душа моја отуд хита, Да запшта, Шта је преко Велебита 2