Ženski svet

44.

— Разумем те, ти би хтео, да одкупим од тебе то дете, није ли таког па шта иштеш за њега 2

Јови засевнуше очи, и заплака се па рече:

— Господине, ја нисам рђав човек, никоме нисам зла учинио до самом себи.

— И твојој породици.

— Не господине, она.је нашла уточишта. Али ја сам најбеднији јер сам остављен од света, па и деце своје.

Урош имађаше добро врце, њему се ражали судба тог несретника па рече:

— Дед, говори, колико тражиш за одкуц детета. — Јова мато поћута па рече:

— Рекоше ми, да ете богат, па мислим да неће бити много, ако ми дате хиљаду динара.

— Чујеш Јово, да си човек на своме месту а сирома као што си, јабих ти дао и више за љубав оног детета које ми волимо као да нам је рођено. Али ти си пијаница па ћеш ропити све што добијеш. Али најпосле то је твоја ствар. Него чуј ме, ја ћу ти дати колико тражиш, али ми мораш дати на шисмено пред сведоцима и пред судом, да се одричеш детета, и да никоме не казујеш да имаш кћер. Пристајеш ли на тог

Јова драговољно пристаде што је Урош од њега захтевао. Те тако и по други пут одрече се детета.

Урош чисто одахну душом кад га се опростио. Њему беше и жао несретника, али мислио је, сам је крив својој судбини. Урош се договори са женом да о тој ствари ни коме ништа не говоре, а најмање самој Нади. Она не треба да зна, да има таког несретника за оца. Особито му је страх било, да не би какогод дознали за то његови лакоми рођаци, који и онако мрзе Наду.

ж ж ж

Нада се учила врло добро, па кад је свршила основну школу, дадоше је у вишу женску школу, где је исто тако била прва у евима разредима као и у основним. Они беху очарани њеним даром за учење, и њеним љупким оемејком којим је увек изилазила пред своје добротворе Тако једном рече Урош својој жени:

— Знаш ли, Савка, да насје Бог баш усрећио овим дететом. Од како њу узеемо, наше се имање удвостручило. МИ за то хоћу да јој дам хиљаду дуката кад је будемо удавали, а ако устреба и више. Лепу опрему и сав намештај

који јој буде потребап, а и после наше смрти

неће бити заборављена.

ЖЕНСКИ СВЕТ.

Бр. 2 | — Немој тако Урошу, одреди ти колико ћеш дати Нади у мираз, па уложи те новце на њено име у београдску задругу, то је најсигурније. — И ја то хоћу, само док прикупим новац, а овим тога начинићу ја и опоруку у случају смрти, па нашој Нади неће бити ни бриге. Њој се мора њено издати, кад помремо.

— У добри час само, да нам је дочекати да је удамо, то би за њу најсигурније било.

— Па даће Бог! Нисмо ми хвала Богу још престарили. А Нада ето већ је девојка па до године у ово доба евршиће школовање. Па ето ти онда удаваче.

# ж ж

Тако су се ти честити људи бринули о срећи своје поћерке. Док су их рођаци, пуни једа осуђивали како на велико васпитавају то сироче, које би просило, да је нису узели под своје, па ће један од њих рећи:

— Чујеш да Урош даје уз њу хиљаду дуката мираза 2

— Ех видиш ти, молим те, — рећи ће други, ни моја кћи неће имати толико, а та просијакиња да има више.

А сирота Нада није ни слутила какве душмане има. Она је мирно учила и развијала се те постала лепа и мила девојка.

Једнога дана баш у недељу, седели су при ручку, Урош беше тај дан необично добро раеположен, па рече:

— Надо, дете моје, данас ћемо у позориште, узео сам већ и ложу. Чујем да дају врло леп комад.

— Ох тата, ала ја волим позориште, а воли ги мама, је ли мама 2

— А то знаш, мама би пре пристала да један дан не једе, него да изостане од позоришта, особито кад је тако леп комад.

___— Боме тако је! — Одговори Савка смешећи се, и кад би ти хтео, небих ја ни једну представу пропустила.

— Данас сам ванредно расположен. А знате Зашто 2 Управитељка ми је рекла, да је наше дете најбољи ђак у школи. Вели: да не зна шта, ће више да нахвали, или њено владање или учење. Па видиш зато сам тако и весео, што нам је наша Нада осветлала образ. У награду за то полажем сутра хиљаду дуката у београд| ску штедионицу на твоје име. То ће ти бити