Ženski svet
28 ЖЕНСКИ СВЕТ. Бе: 2.
Да и браћа заиграју, Друкчије ће да нас знају; Па и Бог ће добри дати: Што је српско, Да ће српеко и остати. ж
Минем тако крај Авале, Да у коло сеја станем. Па и на праг дому панем.
Ето браћи браће своје Разасуте куда које Сад видите, како стоје: Многи служе, многи робе, Куће своје тек у двоје; Ал на стени стоје обе На куће се Петровића Наелањају, па с' не боје.
=
Ал ко других бриге трага,
Нек их испред свога прага Најпре зброји !
Како овде Србин стоји 2
Да видимо мало само,
Како овде рачунамо !
Више се дели, мање се множи, Јер се не слаже, него се гложи; Сабирања чисто нема,
Зато нам се одузима
>. —
Рукама обема; На степен се слабо диже, Зато корен да нам ваде То нас често стиже.
Сви у једну цркву гремо О Божићу, И у њој се разумемо — 0 Божићу; Многи амо долазимо О забави, Да смо једно налазимо — О забави; Али камо човек божи, Од Божића до Божића Да нас сложи, Споразуму без забави Да нам нико не забави 2 Бог би дао! Ко жив био, нек би и то Дочекао !
ж
Српкиња, сам, Срби ви сте Да пе кажем, знали бисте, Шта вам желим. Казах, мислим, што је право Срби, евуда нек сте здраво! А ја селим.
Н. Сад, Божић 1903. Ј. Кивојновић.
ЉУБАВ.
„А ово је живот вечни, да знају тебе истинитог Бога!“
Слава па висини, што пређох из смрти у живот, јер знадем тебе, истинитог Бога !
Мили роде мој! Ниси ли ин ти крштењем позват у заједницу вечите љубави 2
И ниси ли и ти после као невино дете љубио силно њега, драгог твоје хришћанске душе ;
Није ли п тебе сила раставила од драгога твога 2
Ох знадем знадем, и ти си га тражио, али ти редом одговараху: ах твој драги, ах твој драги, — нема драгог твога !
И сила тамна истева од љубави твоје само гроб, — ал гроб заборава!
И сила тамна кљукаше тебе сваким глупим знањем, и појаше те неким отровним пићем, сујетама светским, само да још већма заборавиш драгог душе. твоје.
И,...о страхоте, није ли твој гроб заборава коровом обрастио, не налази ли се негде далеко, (као у самоме паклу, и не лежин ли у њему мртав душом — ти2 Јер ако је живот вечни знати њега, истинитог Бога, то је не знати га и не љубити га: пакао и смрт!....
А пакао ћути, тако страшно ћути, да се мртвац како не пробуди!
Али жив је Бог, и жив је Христос Божји! И викни њему срцем и сузама, и ишчезнуће пакао и распашће се гроб, п посрамиће се смрт, — и добри ће пастир на рамени своји пренети те из смрти у живот!..,.
Јер ово је живот вечни да љубимо љега истипитог Бога, Христа Божијега!,...
1. Бечеј. Хришћанка.
|