Ženski svet
Бр. 8.
дато: 1495 круна 05 пот. Стање је друштвено на крају 1908. г. износило : 45.201'06 круна осим Фонда пок. Ђорђа Ф. Недељковића, који је из-
носио на крају те године: 11.029:81 круна. Извештај је овај узет на повољно знање.
За тим се читао извештај прегледачког одбора и по њему се издала опросница и одбору и благајкињи гђи Анки Пајевићки за рачуне из прошле 1908. г. јер су се потврдили као уредни и исправни.
Предложени прорачун за 1904, г. примљен је у свему, само се од припремања домаћичке школе одустало за сад, док се друштвена кућа не спреми за то; али се вотирало 800 круна за набавку једног лепог кандила пред иконом Матере Божије у саборној цркви, која се сад преоправља. По прорачуну биће за 1904. г. 6300 круна примања, а толико и издавања с тим, да се 700 круна и за идућу годину има у смислу друштвених правила у капитал увести.
Код предлога за повишицу плате друштвеној забавиљи, гђици Каш. Максимовићевој, усвојено је, да јој се по молби њеној, повиси плата од 100 на 800 круна, о чему ће се известити и месна срп. правосл. црквена општина одобрења ради.
Часници су једногласно изабрани и за идућу годину, и то; начеоница, благајкиња перовођа и све три прегледачице, само се код подначеонице пошто се досадања подначеоница гђа Даница Гостовићка није хтела да прими и даље те почасти појавили предлози за више особа, дон се на послетку сложе сви у особи гђе Кашлце пл. овићке. У половину одборница, којима је истекло две године, изабране су поново на идуће две године: Милева Аничићка, Милева Косировићева и Љубица Д. Матићка, и три нове: Велинка Шилићка, Марија Оберкнежевићка и СоФија Љубиша. За оверовљење записника умољене су тђе: Даница Милићка, Јелка Велићка и Марија Николић рођ. Југа.
Но пре но што се прешло на ове изборе, решено је, да се преда Фишкалу друштвеном г. П. Гостовићу тестаменат пок. Ђорђа Ф. Недељковића, да састави о тој оставини основно писмо и да се то поднесе кр. уг. министарству на одобрење. Даље, да се у будуће у приликама кад се приређују забаве, штампају засебне улазнице за чланице са половином цене, као што правила прописују. Читана је и окружница мађарске васпитне задруге у Будимпешти која овако пропраћа, своју цел: .
Наша отаџбина има више него седам сто-
~
ЖЕНСКИ СВЕТ, 59.
тина женских задруга. Свака од ових развија засебан благословен рад, међутим једна друге се тако рећи ништа не тиче, једна о другој једва знају, ни трага нема унутрашњој органичној вези међу њима.
Државној Задрузи за образовање женских већ је више пута пошло за руком за поједине. прилике ујединити женске задруге у држави, н. пр. о владалачком јубилеју Његова Величанства, или последњи пут о смрти краљице Јелисавете. Из досадашњег свог повољног искуства црпе Државна Задруга за образовање женских храбрости, кад и овај пут на заједнички рад позива све женске задруге наше отаџбине, али на трајан | заједнички рад, позивајући их на установљење једног великог народног савеза: Савеза женских задруга у Угарској. =
У свакој образованој држави целога света, већ су женске задруге склопиле народне савезе и ови се свуд показали да ваљају, одговарају својим задацима.
Задаци су од чести народни, од чести опште човечански.
Са мађарског гледишта установљење нашег Народног Савеза нарочито препоручује то, што нам тај савез даје прилике, да истакнемо своју самосталну, независну државност према иноземству
Заједнички задаци Народнога Савеза са свима, савезима пак ово ву:
1. да што шире кругове темељно упозна са, радом. женских, које могу да развију у корист човечанства, са разноврсношћу и готово бескрајним размерима тога рада;
2. да створи унутрашњу везу међу свим оним женским задругама у држави, које стоје у служби породице, просвете и доброчинства;
8. да потпомогне саобраћај, међусобно разумевање, поверење и слогу међу женскињама, које ма у ком облику раде за човечанство;
4. да створи средиште, где се женскиње могу наћи једна с другом;
5. да прибави уједињен утецај женскиња на решење таквих задатака, каквих се радо, из свега врца могу латити све; |
6. да се побрине сваком даном приликом, но нарочито на петогодишњим скупштинама Међународнога Савеза, о том, да женскиње буду заступљене у иноземству.
Савез ев не склапа у намери, да руководи, да даје правац, да влада, него да служи, и то да служи заједничким интересима друштва. Нимало не ограничава потпуну самосталност оних