Ženski svet

Бе 8:

ЖЕНСКИ СВЕТ.

51.

У слози ЈЕ СПАС!

Привредни покрет и обрт на боље, што је „Привредник“ радом, и то истрајним и емишљеним радом, учинио, осећа се пи у Банату. И спори Банаћани буде се из дремежа, те хоће да прогледају, хоће да послушају родољубиве савете који елуже напретку народа српског. Истина тешко и споро спровађа народ наш у живот оне мудре, значајне и спасоносне савете. А и не може друкчије ни да буде. Ко се уживео, ко се тако рећи и родио у лаком рахат живовању и расипању, ту није лако одједном мудрим саветима преобразити исте људе, да раде и штеде. Ипак се утицај „Привредника“ опажа, — бар код мушке стране.

Но ми добро знамо да и у привредним питањима, у привредном раду велику и знатну улогу играју и женске. Није бадава речено : „Не стоји кућа на земљи, већ на жени.“ Искуство је сложило и изнело ову изреку. Она је истинита. Што мушки рукама привреде, то су у стању жене у кецељи да развуку. Бива то на жалост и данас. Многе куће су поглавито жене упропастиле, много је имање посрнуло, јер га жене немилице развлаче. А тек у заједничком вредном раду и у заједничкој мудрој штедњи могућ је напредак. О тога је „Вел. Кикиндека добротворна задруга Српкиња“ намерна да и Српкиње упути на рад и штедњу и оствари

„Свој своме“... Ако јој пође за руком, — а смишљеним и иетрајним радом мора доћи до стварног успеха, — учиниће највеће доброчин-

ство, зајемчиће себи признање, потпору и захвалност, Истрајност и смишљени рад показаће набрзо успеха.

„Вел.-кикиндска добротворна задруга Српкиња“ отворила је српеко забавиште, које ево преко 10 година лепо ради и напредује

„Вел.-кикиндска добротворна задруга Српкиња“ отворила је 1. априла прошле године прву српеку школу за раденице, — у којој се уче сваковрени ручни радови женски. Овде се млађане Српкиње уче радити и привикавају се штедњи. Да, у овој првој српској раденичкој школи, имућнији, уз малену уплату од четири круне месечне, уче радове, који су тако потребни у свакој кући, свакој породици. Шав сваковрених женских хаљина, шав и кројење белог рубља,

вез и други радови тако су потребни свакој кући, да без тога не могу бити. Све то уче са свим бесплатно сиромашније Српкиње, које треба тим радовима да себе и породицу своју издржавају и испомажу. У школи тој има око 30 ученица. Ту школу издржава Задруга из својих стредстава, без ичије помоћи. А установа ова заслужује много више пажње и помоћи бар оних, којима је стало да и Српкиње науче радити и штедити.

„Вел.-кикиндска задруга Српкиња“ отпочеће за најкраће време да оствари једну давнашњу своју замисао, — која је од врло великог привредног значаја. О томе је пала реч у скушитини задружној, о томе су учињене предспреме и одбор из чланова Задруге Српкиња већ чини припреме да отпочне јачом снагом и ес неким утврђеним планом замисао ту у живот да приведе. Хоће да приволи сиротињу женску да ступи у службу у ерпеке куће, или условно „посвоје“, — те да и оне из малена уче и науче радити, заслуживати и штедити. Око 19 хиљада круна годишње издају Срби у Кикинди својим „млађима“ Несрбима. Ови науче радити, навикну на ред и тачност; науче сваковрсне домаће повлове, — а покрај тога су сити и одевени, а за наш новац њихови старији прекупљују од Срба куће, баште, винограде и т. д. Многи је ерпски новац туђину помогао да до ериског имања. дође... Ово је та задаћа коју ће Вел.-кикиндска Задруга Српкиња да изврши. Ја сам уверен да то ова задруга и може извршити. И женске ево хоће да припомогну, да се у народу озбиљно ради, заслужује, штеди, напредује.

Ако се буде истрајно, дурашно и смишљено радило, ако сви Срби шритеку у помоћ овоме важном потхвату — успеха мора бити.

Још једну напомену па да завршим. Који не осећају воље ни снаге за оваке народне послове, њих молимо, да бар не прече било говором, који истиче из неразумевања или „комодитета“, било супротним радом, бар то се од свакога — па и онога, ко није ни вољан ни способан да с правом. очекивати може.

помогне _—