Ženski svet
132.
КЕНСКИ СВЕТ.
Бр. 6,
по томе какове је вриједности и красоте вез на тој чеврми, види се колики је степен почитања, или љубави исказала. Овоје најмилије сватовске госте дарива чеврмом, као и свираче, који јој дођу о Божићу или Васкрсу под прозор. Чеврму | даје и свећенику, који долази о Богојављењу кућу благословити... То је дар који цури иде
право од срца к срцу. У њега је увезла своје уздахе и своје севдахе, своје чезнуће, своје радовање и своје туговање. Њој је то сав луксус, сва парада и дика. Поштивајмо и цијенимо чеврму као српску домаћу трДетнину, јер је она то и заслужила !
х
Једно јутро славуј мали
Крај прозора мог је пао, Па је једну песму тужну, Врло тужну, запевао.
К'о да хтеде да ми каже Тугу, што му срце пара, Вршац.
Или да ми прича злобу, Што пакосни свет му ствара.
Утешит га хтедох радо,
Шта ли само да му кажем 2
— Хај! Несретни мали створе,
У свему се с тобом слажем. Жарко Гајић.
ВАЦИ ДОПВИСИ.
Митровица, 24. маја 1904. Српска женска добротворна задруга у Митровици за ових девет година свога опстанка доживела је 17. маја
(други дан Духова) најрадоснији и најсвечанији _ дан. Наша задруга високо ценећи заслуге гђе Савке Суботићке по оснивање и напредак наших задруга изабрала ју је ове године у редовној скупштини за прву своју почасну члапицу. Кад је гђа С. Суботићка о том обавештена, обећала, је походити нашу задругу и упознати се са нашим чланицама. Са неописаним одушевлењем примисмо ту вест и одбор закључи, да се наша, почасна чланица дочека што лепше и да се одржи ванредна скупштина. ;
У очи Духова дошла је к нама гђа С. Суботићка а пред њу су — по закључку одбора — изашле одборнице с председницом и поздравиле је.
Други дан Духова у 4 сахата после подне била је ванредна скупштина. Скупштину су посетиле не само чланице наше задруге, него су и наше ратарке у врло великом броју дошле да чују што до сада јоште чуле нису. Велика. позоришна дворана у српском дому била је дупком пуна. Допраћена са 8 одборнице етупила је у дворану гђа С. Суботић поздрављена са бурним „Кивела“. Када су се бурни усклици утишали, поздрави гђу С. Суботићку перовођа задругин подужим врло лепим говором. На то се гђа С. Суботићка захвалила скушштини што ју је иза-
брала за почасну чланицу и држала говор који
је трајао 5/, сахата. Говорила је о задатку задруге и њених чланица; о српским рукотворинама, ношњи, моди, раскоши тако дивно тако убедљиво и разумљиво, да ју је свако разумети могао. Овај говор био је од необичног утиска. Свако се дивио овој необичној женскињи и у знак благодарности руке јој љубио. Гђа С. Суботићка необично дирнута великим бројем грађанства а особито наших ратарских жена, изразила је (на банкету који је увече њој у почаст приређен био) жељу једној одборници, да би сутра дан радо походила једну ратарску кућу | и састала се са самим нашим ратаркама. Кад су за то сазнале наше ратарке, скупише се сутра дан у великом броју у кући овдашњег честитог ратара Павла Николића, да чују мудру поуку врле Српкиње Савке Суботићке. Тачно у 5 дошла је гђа С. Суботићка у пратњи председнице Ивковићке и одборнице Радошевићке и пошто је домаћинова велика соба била премалена да прими у себе толико света (било је преко 100 ратаркиња) отидоше у двориште где је родољупка Савка Суботићка држала говор. Говорила им је из срца: о манама њиховим, а особито о моди и раскоши тако одушевљено и јасно, да ју је свако схватио. Слабо је моје перо да опишем овај призор. Са ока многих виделе се сузе. „Бог је живео“, и такве да су наше Српкиње, говориле су наше ратарке а те речи простодушног народа много говоре. И госпође ву ме врло лепо дочекале, хвала им!