Ženski svet

Бр. 8. ЖЕНСКИ СВЕТ | 188.

„Није потребно објашњење, ефендија. Ви сте давали, само онако како је било право и како је то ваша дужност захтевала. Госпођа је крива сама што се оно десило и ја то сажаљевам“. Он погледа око себе, као поражен и изгубљен човек.

„Овде изгледа доста жалосно“, рече он даље. „Смем ли вас молити, да ми следујете у другу собу. Ја бих, ако вам време допушта, с вама се поразговорио. Ја вас поштујем већ по томе, што сам о вама чуо од нашега пријатеља дервиша Ваше достојно држање целе вечери задобило је моје поверење“. _

Обојица одоше у мању пријатну али исто тако екупоцено намештену собу, где се спустише на један диван и пушећи дуже време ћутећи проведоше. Онда рече бег:

„Оно шго сте данас видели од оне госпоје, то вас је морало изненадити. да мене на жалост, то није ништа ново. Ја је познајем има већ годину дана као безобзирну тврдоглаву и опору жену“. Он уздахну. „Ја сумњам, чак у доброту њезина срца“, рече он, као да сам себи говори.

Ферхад га погледа са пуним сажаљењем и рече усрдно: „Ви се осећате несрећни беже“.

„Врло несретан и то својом кривицом; 2 узрок је томе она жена“.

„Ви велите вашом кривицом. Онда стоји само до вас, да се отресете од зла. Молим вас имајте уверења, да ми није намера, да се мешам у туђа посла. Ви сте господар ваших тајана, и немате разлога бојати се, да ћу вам исте изнудити. Пријатељско учешће у вашој беди само товори из мојих уста“.

„Хвала вам ефендија. Ви сте племенит ч0век. Мени је познато, са каквом све издржљивошћу сносили губитак вашега имања и ваших родитеља. То је била тешка несрећа.... али опет није била тако тешка, као бреме греха, што га ја носим“.

„Вас човек мора јако сажаљевети, кад грешите знано, па ипак опет грешите“.

„Тако је“, одговори бег, промуклим гласом.

Ферхад не беше на чисто собом шта да на то одговори. Он устаде и мишљаше, да се опрости. Бег то примети, извади иза појаса кесу злата и уручи је Ферхаду: „Са искреном захвалношћу за ваш пријатељски труд“, рече он.

Ферхад примети, да је у кеси било далеко више злата, но што јеон икад очекивати могао. "Он беше постиђен ; али тешке прилике, у којима се налазаше, не дозвољаху му, да новац од-

бије. „Ви ми указујете велику услугу, кад ме награђујете преко сваке мере за мој мали труд“, рече он.

Ја ћу вам бити зато вазда захвалан и просто жудим за приликом кад ћу то показати моћи. · Ако вам када устреба поуздан пријатељ, помислите на мене. Наш заједнички учитељ моћи ће увек да вам каже, где се могу наћи“.

Када се Ферхад у једном чамцу, у кога је у близини места за искрцавање ушао, — возаше преко златног рога, да од Касим паше стигне у Стамбол, он је захваљивао тихом топлом молитвом племенитом добротвору на његовом великодушном поклону и ерећи, која га је постигла. Свота новаца, коју му је подарио, дарежљиви Шевкет бег, била је тако велика, да му беше створена могућност, да се изврши један план, с којим се је већ од дужег времена заносио. Он је имао намеру, да се окани свога дојакошњег заната и да се лати другог посла, који је добру зараду обећавао. Један стари трговац, с којим се при своме путовању по Стамболу упознао, беше му пре неког времена, рекао, ди је намислио, да се повуче од свога посла, који га је четрдесет година обилато хранио. Њему треба мира и жели, да године, које су му још суђене, слободно и безбрижно проведе. Ако Ферхад, међу својима познаницима, може да нађе купца те радње то ће и он од тога имати вајде, јер ће добити богат поклон; а и купац при том неће проћи лоше. Ову трговину хтео је Ферхад за свој рачун да закључи. Док је он о том размишљао и ковао планове за будућност, он је чуо лађара, који веслаше мали чамац, како тешко уздахну.

„Шта те тишти на срцу =“ Упита га Ферхад усрдно.

„Болестан сам и несретан сам“, одговори лађар.

„Може ли ти се помоћи 2“

„Може, кад би се нашла нека милосрдна, душа, која би ми поклонила две лире или која би исте позајмила на годину дана“.

„Две лире, то је велика евота за човека у твојима и мојима приликама. Ја требам месец дана, да их заслужим. Ну, кажи ми, како би те оне спасле од несреће“.

Затим исприча лађар своју недаћу, која се дешава посведневно из које беше јасно, да, ако у току сутрањег дана, не нађе две лире, да ће му чамац бити продан и онда ће доћи до провјачког штапа. Стари човек, имао је добро ипо-