Ženski svet

184.

ЖЕНСКИ СВЕТ.

Бр. 8.

штено лице и Ферхад му вероваше. Он помисли на то, како је и сам баш сад спашен из велике неприлике и ова молба лађарева изгледаше му као неко искушење његове захвалности и побожности. Он извади из кесе коју му је мало пре подарио Шевкет бег, два златника и пружи их лађару „Ево!“ рече он, „ово ти ја дајем, да твојој нужди учиним крај“.

„Мрачна је ноћ“ рече лађар „али Бог види, шта ви учинио и он ће те наградити“.

Било је, као да је са поклоном Шевкетовим и са лађаревом благодарношћу божји благослов ушао код Ферхада, јер све што је од тада предузимао, успевало је не може бити боље. Од мале радње, коју је примио од старог трговца, развила се велика трговина, у којој су многобројни помоћници били заузети и заслуживали свој хлеб, а која је Ферхада учивила богатим човеком. Стари знанци његова оца, опет ву се сетили покојника и тражили су сина, да са њиме обнове велика трговачка подузећа ; јер се његова срећа беше прочула по Стамбулу а бивала је _из дана у дан све већа. Већ после две године, пошто Ферхад беше примио радњу старога трговца, он беше у стању, да на месту, где је стајао конак његова оца, подигне лепу зграду и да се у њу усели са својом породицом.

Верна Гилнара била је радосна устед попоновљеног благостања породице, коју је тако дуго служила и коју жељаше да служи до своје смрти. Сенија пак, као да није примећивала велике промене, које су се десиле у њезиној близини. Она је била срећна са својим себинџијом, не обзирући се на његову сиротињу; богаство трговчево беше јој споредна ствар. Сиротиња и богаство то су били појмови, које није познавала султанова ћер. Мудри је Ферхад то знао и није се трудио, да своју супругу о томе обавести. Никад, то је он добро осећао — па да је најбогатији трговац у Стамбулу, он не би могао да учини оно, на што је имала права ћер ХалиФова, да од њега тражи. Он захвали Богу, да се она задовољава са љубави његовом и са мајчином радости, коју осећаше према своме малишану, који се развијаше само тако може бити.

Једног дана, када је Ферхад, вођен својим _ послом у Галату — ишао узбрдицом која лежи између Пере и грчког кварта, иђаху му на сусрет кола, која је већ из далека познао по богатој опреми коња који су иста вукли и див„ном руху послуге, која се налазила. на кочијаш-

ком седишту. У колима је седила госпоја, чије је богато одело потпуно одговарало овом раскошу. Нехотично Ферхадове очи пале су на њу и он је по њезиној лепоти и дрским погледима познао ону љуту жену, пред којом је у кући Итевкет-бега свирао. Он окрене главу у страну а кола прохујаше брзо даље. Овај сусрет скрену његове мисли на човека, у ком је назирао добротвора и непосредни повод његове ереће. Он га је већ више пута потражиовао, али га је сваки пут вратар одбио, да (бега нема код куће. Затим му је Ферхад џисао ошпирно и молио га, да га посети.

Према томе, Ферхад је мислио, да га бег из некога разлога избегава, можда по тражењу оне даме, која је имала над њим тако велику моћ. Он му се није хтео наметати и за две године није прекорачио праг Шевкетине куће. Сад пак он се реши да га ни овај бегов поступак не може да задржи, а да му не изрече своју захвалност. Он је био и остаје његов доброчинитељ, па било његово држање спрам њега незнам како.

Чим се Ферхад вратио у његову радњу, он је са највећом брижљивошћу изабрао скупоцене, свилене индиске материје, сложио их је у један сандук од мирисног дрвета, и отишао је е тим, праћен од једног носача у Касим-пашу, да покуша, да Шевкета затече код куће. Не пође ли му то за руком, то ће оставити спремљени поклон, као знак своје захвалности, да га касније предаду бегу. |

Пред капијом конака стајаху кола, спремљена за полазак. Ферхад мишљаше посигурно, да ће Шевкета затећи у кући па рече вратару, да га пријави код свога господара бега,

„Ви се варате ефендија“, рече вратар, „име мога господара, је Али Накаш-паша“.

„Није ли ово конак Шевкет-бега 2“

„Био је његов, али га је од прилике пре две године продао паши“,

„Би ли ми могао казати, где би могао наћи. Шевкет . бега 2“

„То могу, ефендија. Ако бег није умро од глади или није на други начин скапао, то ће те га наћи код једне сиромашне праље, једне црнице, која га је као дете дојила и неговала и која оно мало своје зараде дели са распикућом,“

Ферхада је ова вест јако потресла. Он не хтеде ни један часак да пропусти да не потражи евога добротвора, јер беше у стању, да му притече у помоћ, што ће му по свој прилици