Ženski svet

34. ЖЕНСКИ СВЕТ

После је и један шегрт у неколико речи, а у име својих другова захвалио се госпођи.

Када се и ово обавило, деца су по том декламовала, појала и певала цело после подне, а у вече када су вечерали, одоше кући својим господарима, да веселије продуже учење свога заната.

Ово је заиста велико и племенито дело, с тога нека је велика хвала врлопоштованој госпођи Вујићки. која не пожали труда ни трошка, те окупи око себе ову малу и сироту Српчад. прочасти ихи угости! Нека јој даде Бог здравља и дуга века, да може још више доброчинства чинити и оне добре и племените идеје, о којима госпођа премишља, да се што пре у дело приведу!

Живела госпођа Екатарина Вујић рођ. Со-

Д. Б—ћ.

коловић!

Турски Бечеј, па Св. Јована. Наша вредна Добротворна Задруга Српкиња приредила нам је лицем на нову годину врло пријатно вече и то беседу са игранком. Прво је био говор а после дилетантска представа.

Беседу је отворио који нам је врло лепо предавао Змају и. то из младбети његове па еве до емрти. Занимљиво је било слушати оне дивне песме Чика-Јовине, што нам је г. Пивнички све лепо протумачио.

После говора је приказана дилетантска пред“ става. Давана је „Избирачица“ од Косте Трифковића. Суделачпце и суделачи беху: госпођице Бранка Петровићева, Даница Белићева, Јованка. Недељковићева, Олга Теодоровићева и „Љубица, Ковачевићева, а господа: Иван Берић, Марко Недељковић, Стева Кавић, Јовав Теодоровић, Жива. Јанковић. Редитељ

г. др. Јован Пивнички, о „Чика Јови

читао и

Божидар Николић и је био г. Гига Јовановић овдашњи књижар. који је суделаче научио. Женска Задруга пма да зажвали много г. Јовановићу, јер је много привредио "Женској Задрузи. Суделачи сви без разлике су врло добро одиграли своје улоге.

У програму је било још и то штампано, да ће доћи да попуни програм са две три прво ерпеко учитељско тамбурашко друштво томашевачко, али због смртног влучаја у једној Зато је

тачке

учитељекој породици нису могли лоћи. г. Ђорђевић учитељ и редитељ томашевачког дилетантеког друштва, замолио врањевачко дилетантско друштво, да суделује у двема живим

сто С „еетеоци и „Ов. Сава благосиља

(1 Орпчад . Обе су слике врло лепо и пале. Публика је била врло задовољна.

сликама и то: добро исПосле тога је следовала игранка,. која је у великом одушевљењу трајала до четир сата ујутру. На благајни је пало преко 250 крупна. Дана.

Вршац, 15. јануара 1905. Поштовани г. уредниче! Дозволите ми, да Вам у цењеном Вашем листу саопштим неколико речи о раду наше раденичке школе.

Добротворна женска задруга Српкиња Вршчанака основала је почетком прошле 1904. год. септембра месеца раденичку школу, У тој намери, да оснивањем и отварањем исте, оствари ону замисао и племениту жељу, која јој по српској и родољубивој дужности припада, наиме: да многој незбринутој сирочади као и осталим сиротим девојкама пружи прилике, да изучавајући се у споменутој школи шаву и кроју, обезбеди себи доживотни опстанак и омогуће својој породици лакши и бољи ужитак.

Заиста је узвишена и племенита ова задаћа, коју је добротворна задруга предузела и која се лагано и остваривати почела. Наше вредне и сваке хвале достојне госпође са својом опште уваженом председницом гђом Јеленом Деметровић као и својом неуморном доброжелатељком и подпредседницом гђом Ј. Драгића те и са осталим дичним гђама из одбора, имајући пред очима да само својим сопственим добрим и лепим примером треба предњачити, те тиме подстаћи поверене им ученице на озбиљан и користан рад у тој школи, не узеше у обзир велике моралне и материјалне жртве, него од свег срца показаше вољеи енергије да омогуће и остваре узвишену и племениту задаћу своју. Милина је погледати она одушевљена и весела лица, која орно и вољно прионуше, да у споменутој школи рад и ред успоставе. Добротворна задруга послала је о свом трошку гђицу Д. Стојановића у Беч, где је иста потпуно и коректно изучила шави крој у једној од најбољих и најмодернијих бечких радионица. По положеном испиту, заузела је гђца Стојановић место учитељице у раденичкој школи.

У споменуту школу уписан је до сада приличан број наших Српкињица од 12—715 год. као редовне ученице, које су већином врло сиромашног стања, с том обвезом, да исту школу