Ženski svet

Бр. 2.

груди те летим на крилих љубави, да љубав љубављу вратим.

„Њубав диже, љубав прашта, љубав греје, љубав је сунце нашег бића.

Да Бог да сунце љубави увек грејало нам мили српски род!

Слика твоја као сунце У души ми сја,

Па је чиста, па је света Као молитва.

(

»

ЖЕНСКИ СВЕТ 39.

Од срца хвала како свим цењеним добротворним задругама тако и свим осталима, који ме се с љубављу сетише приликом моје седамдесетогодишњице.

У Паризу, 20. октобра 1904.

Савка Ј. Суботић.

Ја је гледам дању, ноћу, Сав занесен њом; Посветих се и сам прожет

Њеном светињом. Томир.

дар дописи.

Баја. (Лрослава Божића (Срба шегрта.) Друштво »Привредник«, које је већ хиљадама српске деце, по разним местима и варошима, за шегрте понамештало, и у нашу варош, која овде на мртвој стражи Српства лежи, послало је доста велик број малих Српчића, да изуче

занат, како ће после у своме крају раширити радиност и трговину.

Овде у Баји има их 38 на броју, те иако су далеко од својих родитеља у туђинии међу страним елементом, ипак сео њима води брига, уче сеи поучавају у школи, да остану оно што јесу и што треба да су — Србии свуда Срби.

Сви знамо, да је код нас Срба најрадоснији и највеселији празник Божић, та овоме се празнику радује и старо и младо, а особито мала дечица. Па кад га сви ми тако радосно очекивасмо, мишљасмо: како би и нашим Србима шегртима учинили радости, да и они весело проведу празник мира и љубави»

На општу радост нашу, нађе се једна добра и племенита душа, која не имајући од срца порода, а скупивши себи, радећи и штедећи, блаГословом божјим, доста земнога ужитка, смилова се на ову сироту децу, која су далеко од својих милих и рођених, те окупи око себе све овдашње Србе шегрте, угости их и прочасти о Бадњем вечеру и Божићу у нашој српској

вероисповедној школи, лепо и богато, сама служећи и дворећи дечицу.

Та добра и племенита душа јесте врлото'тована гђа удова Екатарина Вујић рођ. (околовић, која је овим чином учинила једно тле“ менито и сваке похвале достојно дело.

Милина беше погледати ону малу Српчад, када окупљени о бадњем-вечеру, уз појање »Рождества« и других песама, унесоше у школу божићну сламу, весело скачући од радости, а после су сви са госпођом вечерали и до 10 часова провели ово свето вече у шали и разговору. -

Пошто деца далеко станују, то су свиу школи спавали на божићној слами, а ујутру су ишли на јутрењу и по повратку доручковаху и чекаху да звоно огласи на св. литургију. На треће звоно све два и два у ред, одоше у цркву, а гђа Вујићка је дотле готовила ручак и сто постављала, који беше право господски намештен и окићен божићном печеницом и чесницом; место убруса (салвета) сваки је имао на тањиру марамицу, коју је собом, као божићни поклон ове гђе кући однео.

По свршеној св. служби божјој, вратише се деца у школу, поздравивши госпођу домаћицу са речма: Христос се роди! За тим поседашеи сви заједно ручаше.

Најрадоснији моменат при овој дечјој прослави беше онда, када је сваки шегрт, добивши по комад чеснице, тражио божићни новац, да је све зујало од вике и тек, кад један нађе новац, утишао се разговор.

После ручка дошао је парох и учитељ, те се резао божићни колач по црквеном обреду, са једним шегртом, којом је приликом парох врло леп говор изговорио, захваливши гђи Вујићки, што беше тако добра, те је ову децу као мајка њихова око себе окупила и угостила.