Ženski svet

54 ЖЕНСКИ СВЕТ Бршд:

хидрауличка машинерија, тако, да сваки посетилац, отварајући врата, мора дићи два кабла воде у буре, где стоји вода за заливање врта,« Пријатељ се забезекне, а онда се насмеја и признаде, да је то одиста практично.

4. фини приговор.

У време, кад је барон Рикасоли (умро 1880.) био талијански министар-председник, требала је да буде некаква важна конференција, под председавањем самога краља Виктора Емануела. Министри се били већ сакупили, — али краља нема. Распитав се, дознаше, да је изјахао. Време пролази, а краљ се не враћа. Најпосле се побојаше, да се није краљу шта догодило. Једва у зло доба дође краљ међу министре, а Рикасоли поче говорити. Међутим краљ приповедаше министру правосуђа, који је седео поред њега, — да је хтео на коњу се попети на неку стрму узвисину, али се коњ не хте ни маћи, док се најпосле — након узалудна терања морао вратити у двор. Свршив, окрену се Виктор Емануело к Рикасолију, прекидајући му говор питањем: »Шта велите Ви на тог »Чудим се разуму коња,“ одговори Рикасоли суво.

5. Необично знање.

Ради познавања многих језика, био је кардинал Ђузепе Мецофанти на гласу. И данас на дан Богојављења у Пропагандској цркви у Риму, држе се говори у свим могућим језицима. Том приликом сваки питомац држи говор на свом матерњем језику.

Једаред га хтеде папа Гргур ХМ!. искушати. За то прикупи све пропагандине питомце којих има из целог света — у једном врту, и удеси их, да је сваки морао проћи поред Мецофантија и ословити га. Кардинал се на ову чудну процесију изненади, али се не смете. Свакоме је одговорио на његовом материнском језику.

Најзначајније је при том, што странци, чувши Мецофантија, рекоше, да би га сваки од њих могао сматрати својим земљаком. Кардинал, на пр. не само што је говорио чисто и лепо немачки, него је знао весма добро и поједина наречја: берлински, швапски, бечки и т. д.

6. Венчање ради забаве.

Када се отварао Суецки канал 1869. г. онда је Француска царица Евгенија провела дуже вре-

мена на египатском двору, где су се сви надметали, како да је што боље забаве.

Једаред зажели она, да види сватовске обичаје код арапских великаша. Кедив Исмаил-паша једноставно заповеди свом дежурном ађутанту, да се без оклевања венча, —– одредив му за жену једну од својих кћери. Разуме се, да се он сам постарао за одмерен мираз и величанствену свечаност. Лепа Евгенија — која је присуствовала свечаности од почетка до краја, рече, да се никада није тако добро забавила, као тога дана.

7. Из Хебелова живота.

Хебел, немачки песник и књижевник, 61 1807. год. позван у Фрајбург за проповедника. Други би тај позив једва дочекао, јер би тако добио већу плату, али Хебел се — ожалостио! Да остави свој омиљени Карлсруе! Шта би му рекао његов народ>! Дуго се ломио; најпосле замоли своје претпостављене, да га не премештају, јер га је овде народ већ заволео. Забринувши се, шта ће бити из тога, не имаде нигде мира, па најпосле оде на село к неком пријатељу, али се ни тамо не разведри. Кад је у вече легао спавати, немирно се вртио по постељи, не могући заспати. Негде касно ноћу дође пред парохијски дом сеоски ноћни стражар. Духањем у рог јављаше, да је поноћ, а онда, по обичају, запева стих из Хебелових

песама: »Што с", јадниче, санак изгубио, —

»Бог се брине, — зар си заборавио 2!« Чувши то певање помисли Хебел: »Зар сам ја зато то спевао, да сада не могу утешити сам себе 2!« — Умирен заспа; ујутру га пробуди гласник са одлуком: Хебел остаје у Карлсру-у!

8. Великодушност.

Да је и Наполеон |. знао каткад бити великодушан, показује овај случај:

Неки гроф П. кога је он дигао до части, учини на свом цару издају, а да се никада није дознало, зашто је то радио. Дознавши за то, даде га цар одмах затворити. Већ сутра-дан ће га греслушати, а пошто је његова кривица била јасна, био би одмах и осуђен. Међутим замоли окривљеникова жена за аудијенцију, што јој буде и допуштено.

»Госпођо,« рече Наполеон, »због Вас ми је жао, што се Ваш супруг уплео у таково дело, које и сувише доказује његову незахвалност,«