Ženski svet

Бр. 6. РПо довршеном благодарењу отиде сав мушки и женски свет у нову зграду српске велике гимназије, где је свечана дворница била већ спремна за дочек толиког отменог нашег грађанства са Њег. Високопреосвештенством госп. епископом Митрофаном на челу. Дворница је била дупком пуна света, а највише женског. Чим се стишало друштво, изађе начелница Добротворне Задруге Српкиња Новосаткиња, 25-годишња истрајна раделица друштвена, гђа Јулка Радовановићка, отвори свечану седницу и поздрави Њег. Високопреосвештенство, као друштвеног заштитника и остале госте искреном добродошлицом, радујући се, што види тако леп број искупљених изасланица сестринских задруга, чланица и других пријатеља на овој свечаности и моли перовођу друштвеног, да прочита свој свечан говор у славу друштвене двадесетпетогодишњице. Перовођа, Аркадије Варађанин, стане на узвишицу, поклони се епископу и гостима и отпочне следећи говор:

Вале Високотреосвештенство. Високотречасна Тостодо свештеници п сва остала Јважена Гостодо, Гостође и Госпођице, Наши мили Гостин!

Данашњи је дан посветила Добротворна Задруга Српкиња Новосаткиња успомени оних свет. лих момената, кад смо пре 25 година отпочели наше друштвено делање, а за тим и оним данима, што су се низали до наших дана.

Ко је био сведок оног дана од пре 25 година, кад смо први пут ушли у просветни храм Матице Српске, да пред лицем оноликих добротвора народних пзјавимо жељу, да хоћемо да се удружимо ради добра и напретка нашег мидог и мпогонапаћеног парода, ко је видео онај лепи призор одушевљења за нову установу, тај се морао заплакати од радости. Па и данас ће, уверен сам, много родољубиво око засузити од радости, кад нас види у овом другом нашем просветном храму, у нашој обновљеној српекој великој гимназији, да смо се овако многобројно искупили, да прославимо дела и лица, која се у низу од минулих 25 година Ггомилала пи истицала на пољу ове наше хумане установе,

ЖЕНСКИ СВЕТ

прве ухватише у ово коло добротворака, те

127.

Јест, узвишен је то призор и ми смо поносни на овај леп одзив, који нам се указао данашњег свечаног дана од Вас, многопоштовани Гости наши, и не знамо, који моменат више да ценимо, ил онај, кад смо зачели и остварили спасоносну мисао, ил овај, којим нам се овако величанствено одаје признање на труду и раду. И један и други моменат су светли зраци на путу наше прозплости и будућег нам друштвеног делања. Но неки моменти чине нам ипак данашњи дан нешто свечанијим. Почетни су дани обично нешто хладнији, јер скривају неку неизвесност, неку слутњу, а задњи дани износе нам већ гомилу свршених дела, а дела увек више задовољавају него мисли и жеље.

Има и друга једна околност, што нам ове дане чини угоднијима; а то је, што поред гомиле млађих чланица гледамо у кругу своме све почетне друштвене старешине, Богу хвала, још чиле и здраве.,

Редак је, а можда и јединствен случај, да у једном друштву дочекају четвртетолетну прославу исте особе, које су покренуле мисао и положиле темељац нашој хуманој друштвеној згради. Овом је друштву указана та ретка божија милост; и ми захвални Богу за то, а поносимо се, што тледамо у своме колу и данас млогозаслужну г-ђу Софију Дунђереку, нашу прву начелницу, уважену т-ђу Нану Натошевићку, нашу прву подначелницу, вредну и неуморну данашњу начелницу, а бившу прву благајкињу г-ђу Јулку Радовановићку, која није никад прекидала мислити и делати за напредак нашег друштва: у том је колу и моја маленкост као почетни и први данашњи перовођа, а ту је И г-ђа Милица Милетић удата Томић као први изабрани перовођа од прве скупштине. У редовима наших заслужних раденица светле и данас својим примерним делима све наше почасне чланице г-ђе: Савка Суботићка, Нина Петровићка, Мис Ирбијева и Клодија Мијатовићка. Поред њих гледамо у своме кругу још 100 од оних чланица, које се нас за сво време од 25 година подупираше делима и даровима својим.

Све су то радосни знаци за наше удружење и наше ове чемерне дане, кад видимо, да је бар овде на шуту доброчинетва толики број раделица истрајао за пуних 25 година, те својим лепим примером не само што су себе уздигле, него су у своје коло непрекидно привлачиле млађе енате и своје друштво попуњавале, те нам друштво ево, ни после 25 година није бројем чланица устукнуло, него