Ženski svet

ла, т. ј. који и какав ће се рад завести, није још утврђено.

Иста влада епрема се, да почетком идуће школеке године отвори за Босну и Херцеговину и женску трепарандију. У ком месту, још није одређено, а по евој прилици у Сарајеву. До сад су спремале девојке за учитељичку струку у тим земљама само рим. кат. калуђерице, а таку школу наву могло посећивати остале версисповевти, а најмање «кћери исламске вероисповесљи, тв за то' и нема тамо ниџ једне учитељице те вере ма да Муслимани чине скоро половину етаповништва Боспе и Херцеговине. Овом ће се школом и тој страни помоћи, као што ве помогло и мушком државном препарандијом за мушки мухамеданеки народ.

У БААЗР ОБЕ

Школе за сесеке домаћице. Бр. уг. мипистарство пољопривреде ставило је у своме прорачуну за ову 1908. год. 100.000 круна, да се из тога оснивају и уређују школе за девојке пи младе жене по ееоским општинама, слично онима, што је већ лапе отпоч>ло по Србији заводити Друштво за Народно Здравље.

СРБИЈА.

Трговачки курз у Београду. Чинимо пажљивим наше младе Српкиње на АНИ кура, који отвара у Београду 2. марта о. г.г. Јосиф Предић, професор трговачке па у Београду. Код њега су већ млоги млади Орби и Српкиње из Србије п ових страна изучили тај курз и данас имају по новчаним гаводима и тр говинама лепу заслугу.

ПРОНАЛАСЦИ.

Нов етрој за ткање и вез, Учитељица ручног рада на државној вишој девојачкој школи у Бањој Луци, 1- ђица Амалија Маркулин, пронашла је нов етрој за ткање и вез, за који је добила и патент од ц. кр. патентног звања у Бечу. Позната је ова госпођица са свога вредног прикупљања народних радова и написала је књижиду: »Мала Ткаља, којом је хтола да пробуди љубав млађих женскања за народне умотворине. Њен проналазак пршпшомоћи ће то. ме, да ће се на њему врло брзо п врло лако вршити ови поелови. »Бр. Коло“

РАЗНО.

Писменост у Угарској (у коју је урачуната и краљевина Хрватске пи Славонија). По најновијој статистици дозпало се, да од 18,748.558 становнека Угарске Краљевине ДА да читају само 9,596.628 стаповника, од којих је 5,279.787

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стр. 45. мушкараца а 4,819.814 женскиња. Из тога се види, да је шиемена само једна половина становнака угарских. У број напиемених стоје 8,064.918 деце. По народностима стоји овако: Од 8,742.801 Маџара (тре ву и Јевреја и млоги Немци увршћепи) није писмено: 5.820.598. — Од 2,185.181 Пемца ппемено је: 1,442.107. — 012 019.641. Словака паесмепо је: 1,009.716. — 012,799.479 Румуна, писмени су: 572.487. — Од 429.447. Русина, племени су: 63.508. — Од 1,682.104 Хрвата, писмено је: 662.697. — Од1,048.645 Срба, писмени су: 848 300.

Као што се види, најлошије стојимо ми брби, Хрвата, Румуни и Русини, Код нас пије више од: тиемено. Немци најбоље стоје, па онда Словаци и тек на трећем месту Мађари.

ПРИЈАТЕЉИ ЛИСТА. Г. др. Будислав пл. Дрндарски из Бе

ча претплатио ја једат примерак нашег листа 31 г-ђу Радојку Мигајловићеву, ученицу овдашње трговачке школе у спомен својој пок. мајци Софији пл. Дридарски рођ. Егосанић, ћерка зна менштог јунака из 1848..9. год. капетана витеза Косанића, побратима Књићанина бтеве.

Гдин Ђорђе Јагнић поседнак из Пакраца претплатио је наш лист поред свог шримерка још шеста других, који се шаљу Јелени Јанковића Љуби Јандраћа у Пакрац, срп, девојачком илтернату у Одагреб, Анки Милојевића у Бедовар и учатељеким школама у Карловцу и Сомбору.

Г-ђа Александра Ћире Недељковића из Сирига, претплатила је, поред свог, још „два примерка нашег листа за две добре ученице сомборске ерп. учитељичке школе, које ми за до: бро нађемо, а мис мо се обратили управи те школе, да нам преперуче две ученице за то.

Госпођа Сара Димитријевића с пз Беча претплатила је један пртмерак нашег листа за једну добру ученицу овдашње срп. више дев. школе а у спомен своје добре пријатељице: Ма ле Дробац рођ. Т'еренчевић из Вуковара. Ми смо тај примерак уступили ученици срп. више дев. школе Миленцш ПШовњићевсј.

Г-ђица Катица Котур Поповић, учитељецл у Ст, Футогу претплатила је један примерак нашег листа за једну добру ученицу ерп. учитељске школе у Сомбору, који се шаље тога ради управи те школе,