Ženski svet

Стр, 86,

ЖЕНСКИ СВЕТ

ПЕСМА СРПСКИХ СОКОЛОРА.

= ХИМНА, =

Хај' ге, браћо, хај'ге, сестре, Хајте с нама, сад је час:

У соколсксм братском раду Ту нам свима лежи спас!

Снажни духом, снажни телом И мишицом као гром, " Стајаћемо на бранику И помоћи роду свом!

Хајте сложно са свих страна, Брат уз брата да смо сви, Док у нама срце бије Е И јуначка крзца ври!

Хај ге сложно, српски синци

У соколски снажни сплет, Нек' одјекне слога наша

И задиви цео свет!

КЋЕРКА СТАРА ИЗРАИЉА.

ПИШЕ МАРИНА БОЖИЋ РОЂ. СПАИЋ,

У српском селу Г. у Срему трговао је стари Самујило Фишер. Радња му је дооро ишла п није пи. чудо, јер се повлачила с лозе на лозу скоро до два века. Наравно, да се од тог имања увек остала деца псилаћивала а најстарији би син увек на темељу остао у кући и радњи. |

Па: тако и Самујило, кад му се браћа по свету разиђоше, остаде сам са својом женом и нејаком кћерком Елом. Па као да му се срећа најбоље насмешила, куповао је продане земље својих предака. Већ и пета кућа низала се у дугачкој улици као својина газда Самујила.

Госпођа Фишерова радила је вредно свој кућевни посао. Мали издатци крај добро вођена домазлука свиђали се газда-Самујилу, кога су тако звали по "свој околици.

Но крај све доброте госпе Самујилове ипак он није толико уважавао њезине врлине, шта више, много јој је пута живот загорчао. По му је боље ишло, понашао се све више деспотски у својој маленој породици.

Више пута кад би у важном разговору и госпођа Фани своје мишљење саопштила мужу ради свог бољег унапређења, он би

се за маленкост разљутио те по осам дана ћутао, па и после кад је морао попустити, било је онако, како му је жена саветовала, јер се уверио да разборито и савесно зна све размислити (Само је тек у онај пар хтео своје право да има.

Испочетка ненавикнута том понашању, гђа Фани, приписивала је то разној бризи мужевљевој, но кад се то све чешће понављало, почело је узрујавати њену осетљиву природу. Кад је Ела била навршила својих девет година, почела је госпођа Фани побољевати. Оно некад јако биће, које је лако могло сваке непогоде живота сносити, од те тако рђаве природе мужевљеве, почела је слабити. Онај црв, који јој је душу подгризао, почео је и тело рушитп, те од оне здраве и румене жене

остала је само сен.

Када је Самујило увидео, да му је жена све слабија и да је душеван немир помрачио за увек ум несретне жене, завладало је њиме велико кајање, а понајвише зато, што је и он својим чудним понашањем томе доста допринео. Жао му било детета. Мала Ела чудним би погледом пратила своју матер, те би више пута

ава сира ги 4