Ženski svet

Стр, 88. није могуће. Истина, позивала је више пута млада интелигентна ферштерица, која се скоро била доселила у село, да их што чешће походи, она би додуше то радо била учинила, али не зна да ли би отац имао шта ггротив.

Фрау Рози је то на себе узела и још шта више наговорила газда-Самујила, да кћери узме коју хаљину више, као што је у најновијој моди.

Самујило је волео да види своју кћер укусно обучену, зато није жалио и већ идуће недеље упутила се Ела у красној загаситој хаљини, у којој је вито тело де: војчино још лешше и облије изгледало, младој ферштерици.

Млада госпођа Марта Стајићка врло се обрадовала својој гошћи, јер није ни сама имала друштва, те је задржала гошћу цело после подне а пред вече је са мужем отпратила кући.

Те су се посете све чешће понављале а већ за две недеље биле су млада госпођа Марта и Ела најбоље пријатељице.

Обично после таких посета приповедала је Ела фрау Рози о свему, а фрау Роза се весело смешкала, што јој је и Ела сад наклоњена. Пекла би гушчију џигерицу те шиљала госпођи Марти, да се и њој умили.

И тако је одсад живот текао у кући газда“Самујила. Фрау Рози је била осовина, око које се све окретало. Ако су млађи желили мали допуст или томе слично, послушно би јој у кући и врту помогли а допуст је био ту. Ако је Ела хтела нову хаљину а отац о том није хтео чути, обично би се фрау Рози заузела и хаљина би била ту.

Истина, газда Самујило није био претерана тврдица, али је мислио: девојче је премладо па не разуме, а кад му је то старија и искуснија жена саветовала, онда је радо послушао, а особито још, кад је то фрау Рози, која је полако и њега увукла у своју мрежу.

Једног дана био је г. Самујило отишао од куће, те га је кћерка у радњи замењивала. Радња је била сваковрсном меттовитом робом снабдевена а муштерија скоро увек пуна. Ела је са својом уро-

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 4. ђеном брзином и окретношћу послуживала, секла тканину, мерила шећер а на силна питања и разговоре муштерија полако је одговарала, присебно радећи. У опште сви су је радо имали, а стари Самујило, када је био расположен, приповедао је којој својој муштерији, како ће зету радњу предати, само да му добра кћерка до смрти његове у кући остане.

Муштерије се помало разилазиле, мрак се већ спуштао, када у радњу ступш уљудно обучен млад човек, затражи неку маленкост, када је био послужен плати, загледавши се мало дубље у тавне очи лепе Израиљке. Враћени нова: одкотрља се из мале руке девојчине и док га је младић купио осмехнуо се, препоручио се те отишао.

Сутра дан чуло се, да је приспео млал очекиван учитељ. Леп, весео млад човек. Муза га је обдарила вештом руком, те је све сликао што му се с естетског гледишта свиђало. Нуз то је имао леп глас и већ за кратко време био је љубимац главнијих у селу. |

Наравно, да није изостала ни кућа г, Стајића, па како је становао у близини, то им је врло често долазио.

Ту се и Ела с њим упознала. 7УКиво су расправљали о књижевности, књигама и т. д., те је понудио Ели неколико хрватских и српских дела, што је она радо прихватила и радовала се, што ће и у томе бити познатија.

У тако лепом друштву, чежњи и очекивању дошао је и осамнаести Елин рођени дан. Отац јој је поклонио красан прстен с драгим каменом, пољубио је у ведро чело, те јој рекао: драги камен дајем мом драгом камену, носи га кћери, весела буди, али не заборави, да си кћерка старог рода израиљског, па ма имала у животу искушења, ногама га згази, али остани верна поносну роду свом.

Она га погледа, заблисташе оне тавне

очи а на старчеву руку паде суза из лепа ока девојчина. Фрау Рози, да је обрадује, приправ-

љала је добру ужину за Клине госте. Но највише је изненадило лепу девојку слика њена у боји израђена. Ружичастој