Ženski svet

Бр. 10.

ма том, с каквим погледом на свет мисле решити женско питање оне, које том етрујом пливају. Свима је сврха поправка женскога е0цијалног положаја. Тамо постоје разне женске организације, од којих је оссбито развијена тако звана организација грађанска као противност, као утук продетарекој женској организацији. А опажа се и јак женски покрет са хришћанским погледом на евет. Ту су разни органи, којима су уредници и сарадници саме женске и у којима преко штампе дижу глас за своју ствар. Осим тога држе се од времена на време конгреси, у којима женски беседници и живом речју устају за своја права. Да би се видело у коликој мери је развијен женски покрет на западу епоменућемо, да у Немачкој постоји савез интерконфесионалних женских друштава, у којем је заступљено 110 женских удружења, са 90.000 чланова. А тај савез је опет члан међународног женскога савеза, који броји до ' милијона чланова и шири се на све културне земље под сводом небеским.

Женско је питање отворена рана на друштвеном организму. Џокушаћемо да претом укажемо на ту рану, кодико ли је дубока и тешка.

Данашњи социјални подожај женин знатно се разликује од некадашњега. Негда је жена живеда и радила ли у кући и за кућу. Она је у том кругу рада налазила унутрашње задовољство и садржину живота. То је бидо у оно време, када је домаћа индустрија почивала на плећима женске чељади. Осим осталога одело за све кућане, чак и грађу за одело справљале су жене. Ствари за украшавање куће биле су рукотворине вредних и вештих жена. С правом се тада могло рећи да на жени стоје три угла од куће, а начовеку тек један (срп. народ. пословица). „Жена је онда била привредни чинилац, произвађач у кући својој. Данас све то и боље и цење (јефтиније) израђЂује творница (фабрика) у велико — за светски трг. — За жену домаћицу из имућне куће значи то као олакшање. Овслобођена од тих послова, она може да се посвети идеалнијем позиву својем као што је васпитање и подизање деце своје. Но друкчије стоји са одраслом женском децом. Она немају шта да раде у кући. Ако им је још отац могућан човек, те их је — премда нити преду нити ткају — кадар одевати

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стр. 221.

лепше него се Соломун облачио услави својој стање није тако несносно. Но у овом елучају није толико у питању зарада колико унутрашње задовољетво, које женска душа находи вамо у озбиљном и подешеном раду. Читање романа, свирање у клавиг, терање шпорта донекле може пружити забаве растерећеним девојкама, но никако насладе за цео век. Особито племенитије женско у тим стварима не налази садржине животу својем. Сем тога из средине, у којој се само ужива и провађа, не може изићи ни добра домаћица, а некмоли мати готова на жртве. Еде већ и с те стране женско питање има велики социјалан и етички значај.

А шта да кажемо за оне девојке, којима је отац танкога имања те му лако не пада издржавати две или три одрасле кћери. Будући да у данашњим економским приликама оне нису више продуктивни чланови кућне заједнице него цигло потрошачи, то им отац мора да нађе какво год занимање ван куће већ ради зараде, а може ли рецимо човек од положаја своје женско дете дати у службу или за просту фабричку раденицу.

Сад узмимо на око једну сиромашку, надничареку породицу. У кући ве не привређује као пре, а троши се тако исто ако не још и више, и што се пре производило у кући, данас се готово купује. Надница раденичка је просеком мала. Од ње једва живи надничар са својом женом. А. благослови ли их Бог са двоје, троје деце, онда је стање тако тешко, да и жена мора да тражи посла изван куће, Крај таких околности не вреди вајкати се како је жени место у кући. Коло (точак) времена се не да натраг обрнути и време, када се патријархално живело, отишло је у неповрат. Рачунајући е тим најпре ваља на том радити, да се место изгубљеног жени створи и нађе ново поље за частан рад и зараду према њезиној снази. То је најжурнија страна женскога питања. По том се женско питање по евом постанку јавља као питање хлеба.

Са више се страна чују гласови, да је најприроднији женски позив у брачном животу. Брак је најтежа школа за женску главу. Кену у брачном животу чека мучнија улога него човека, јер док овај у браку налази олакшање целом животу својем, дотле она мора да заложи у њега сву своју снагу, сав телесни живот свој, сву душу своју. Бела марама, брига го-