Ženski svet

Стр. 246.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 11.

нице ва углед. Зато је наше мишљење, да би ваљало и у нас Срба што пре да се отпочне радити на проширењу и унапређењу домаће, а нарочито текстилне индустрије, а за то би, мислимо најпогодније биле наше Добротворне Задруге. Оне би требале да узму ту иницијативу у своје руке и да начине савез у том правцу.

Главна задаћа била би том савезу, да нађе прође домаћим продуктима, јер само тако ће моћи дати сигурне зараде домаћим српским раденицима. Оваки заједвички рад у овом правцу дао би прилике сваком родољубу и родољубивој Српкињи, да поради за бољитак свога народа, јер благостање појединца, благостање је целог народа. Има ли милијег и кориснијег рада, нег бавити се са до. бробити свога народа2 То би био нај

бољи пут и начин, да се наше вредне

Српкиње упуте на нов извор поштене зараде. Ово јој треба пружити и онда смо

јој олакшали њен соцпални положај, те.

не би морала тражити службу. Сад, кад се свако отима од притиска и потчињености, не треба ни ми да тражимо ва наше женскиње службу. Ако други иду у службу ва невољу им је, јер не умеју ништа боље. Ми пак знамо радити ко-

рисне занате, имамо основу за вндустрајски и културни развитак, па треба на то да се бацимо. . Признајемо, да су средства још врло мала у наших Добротворних Задруга Српкиња, а да се од њих може нешто велпко створити; али није далеко време, кад ће та средства бити довољна, да се и већи послови могу подузимати, за у првом реду био би посао по нашем мишљењу, да се оснује савез задруга за унапређење текстилне индустрије на горњи начин. Уто име и пишемо ове ретке, да упозоримо наше Добротворне Задруге на ову околност, и да их упутимо, да израније размишљају о том и да отпочну и у том правцу свој благодетни рад, јер на њих су одавно упрте очи наше ткаље, везиље и друге раденице. Женско Друштво у Београду већ ради нешто у том правцу. Оно је основало у Пироту ткачку школу, а у Београду Бавар, који растурује израде тамошње женске рукотворине. Могле би нешто и

_ наше овостране Добротворне Задруге у

том правцу порадити, ако не засебно, а оно у савезу. В Бечкерек. С. Недељковић

текстилни техничар.

= ено буну а

Говор т-ђе Делфе Иванићке

на конгресу словенских жена, који је одржан у Прагу о. г.

|Свршетакј.

У осталом, и кад се греши код нас, то скоро никад не бива из материјалних интереса, ређе из лакомислености, а најчешће зато што се друкчије не може. Велики део оних Српкиња које погрешним путем пођу, има да издржи са собом страшну борбу и кад подлегну, падају као жртве, падају на један веома трагичан начин, Њихове грешке већином нису лакомислени већ трагични моменти живота. Због тога оне не у. левају човеку срџбу и љутњу, но сажаљење.

Иначе своје слебодно време српске жене употребљују највише на ручне женске радове и лектиру, мање на музику и друге уметности, а доста на хуманитарне, филантропске и патриотеке установе српске.

У Србији се чита, много се чита. И читају се добре ствари. Француска литература позната је свакој средње пнтелигентној Српкињи, од класика до најмодернијих писаца. Нем-чка литература такође се доста чита, скандинавску и руску литературу читају и воде нарочпто млађе генерације, а специјално универзитетска омладина и женска и мушка. Сем поменутих литература познајемо делимично енглеске писце, волимо и Сјенкијевића и Врхлоцког пи Хурбана Вајанеког и Рођавичекну и Светопука Чеха и Д. Анунција, и друге познатије писце пз светске литературе.

Француску и немачку литературу читамо обично из оригинала, руска ве прилично чита