Ženski svet

Рибар.

лијепом ал измученом, блиједом лицу; и тај понос учини то лице свечаним достојним вјере! Не питај ме макар ти, онда ми је пуно лакгае .... Јер што ћу, кад ти ништа добра рећи не могу. Писао ми је да, с почетка често, а садвећ дуго ништа. Чула сам, да нешто у комшијани говоре и таје од мене. Кажу, да је писао један наш комшија, да му је машина лијеву руку одкинула. Па да тај кричи, да не би мени то казали, јер да се јадник боји, да би га ја оставила зато. Кажу, да је у болници и да ће тешко пребољети. Моја нана је то зачула. Па знаш већ како она не зна мене штеђети, дође неко јутро нада ме па страхота, шта ми све изговара .. . Аја јој велим: »па добро нано, само ако Бог да, да он жив дође, што зато што му рука мањка. А' она тек на то: да оћеш туј за кљаста чојка, па да ми се д} шмани ругајуА Ето тако ти је то моја сејо. Е, видиш моја Милице продужи Ружица ти си све тако ипак срећнија од мене. Ти чекаш њега и знаш а жив а мртав да је ипак твој алишто знам жалосна ја? Мој Милош, сад текар знам, да су га једва натерали, да ме узме, он је са мном скроз ’ладан, често

Димитрије П. Стојшић.

сЛашно се спушта Вече , Ш иучану сунце тоне, §а брежуљка збона зВоне, Л padapka стара клече. Жад молатбу сбрша сВешу, Шгрену се унучету : »Сутра ћемо у ipag мала Шмам нешто мало ноВца, (Даремаћу те за тргоВца, Sep проклета морска Вала (Дтеше та оца , деда , Лли тебе бака не gah

пута ми рече: „ако ти право није ’оди твојој матери, ја те нијесам ни требао, ону, коју сам ја волио, није ме запала, па ме саде брига није ни за што. м Видиш, мене ринуше навлаш за њега, зато што је јединац, зато што је богат, а нијесу мислили, ’оће ли ме упропаСТИТИ .... И опет Божић. Трећи Божић од онога сретнога Божића кад је Милпца уз свога Душана коло играла. Свет се сабире на звоно к јутрењу. Долазе момци и дјевојке, а долазе и јесенашње младе са својим ђувегијама. Иде и Милош са својом Ружицом. Скупа дођоше. Кад се сврши јутрење, изиђоше из цркве, и започе се опет коло играти. Зову Милоша и Ружицу, ал Ружица се повукла у крај ша разговара са Душановом матером, а Милош игра коло хоће ноге да поломи . . . Гле, рече Душанова мати Ружици, лани си ти била оТје са Милицом, а ове године ње канда нема. ,г Бе је она? Мора да више никада неће коло заиграти тужно рече Ружица јер је сирота тешко болна . . . пропљувала је крви . . .

Забринуто кута дете, му аоглед блуда, Sa морем му срце жуди, @ok лашно мрежу илете. (9н зна да га бака Вола, <Жа иокуша да је мола ' „(ДстаВа ме Bako мала, Жрај рођене моје ipygc Што he биша, aeka ckep ме Вуче neka сала аШору , ko а моје старе с/ рибаре , у рибаре ! “

Бр. 1. ЖЕНСКИ СВЕТ

19