Ženski svet

ЧИТУЉА.

25-годишњица „Босанске Виле". Други дан нашег божића прославили су Босанци у Сара* јеву на свечан начин 25-годшњицу листа „Босанске Виле“, која је једина пуних 25 година лебдила над књигом и просветом народном у оном крају, нашег раштрканог народа, што је понајјаче засгао био у просвети. Њој се има много да захвали, штоједанас тако будна свест у оног народа за што имамо у тим крајевима тако леп број изврсних књижевника и песника, јер им је „Босанска Вила“ прва пружила перо у руке. Нека је слава „Босанској Вшш“ и њеном покретачу, данашњем власнвку и истрајном поборнику народне просвете Николи Кашиковибу и његовој вредној помагачици супрузи му. Живели! f Иванка Надбандић рођ. Матић. Супруга пол. пристава у Бањој Луци Сава Надбандића а кћерка Ивана и Нине Матићке рођ пл. Бајићеве, Новосаткиње, преминула је 30. новембра (13. децембра) 1911. у својој 22. години зкивота након дуге и тешке болести. Саучествујемо у тузи супруга и родитеља за тако младим животом. Вечна јој памет! t Амалија удова пл. Стратимировић рођ. Шупљикац de Витез. Н&Ш еуграђанин, Влада Стратимировић, адвокат и бивши сенатор вароши Новог Сада, изгубио је 3. (16.) децембра 1911. г. своју добру матер Амалију ил. СтрашимировиК у њеној дубокој старости од 90 година. Покојница је синовца бившег српског војводе Стевана Шупљикца. Поред сина Владе и супруге му Марије жале своју мајку и унуци Др. Радивој, Ванда, Ногољуб и Јованка Стратимировићи. Бог да јој душу прости! f Ника Николић, угледни грађанин и трговац панчевачки, таст нашег суграђанина Владе Л>убе Стефановића, упокојио се после кратког

боловања у четвртак 23. децембра 1911.године. Честит човек и велик родољуб. Бог да му душу проста! f Милан Манојловић. Наш добри Милан Манојловић, књиговезац и миогогодишњи отправник (експедитор) нашег листа „Женског Света“ упокојио се у недељу 18. (31.) децембра 1911. у 52. години живота од запаљења плућа, оетавив за собом остарелу матер, супругу и троје још незбринуте женске деце. Удпмио је само једну ћерку. Беше цобричина од човека и поштена душа. Лака му била црна земља! f Др. Владимир Алексић. Павле и Софија Алексић, угледни грађани панчевачки и велепоседници, пријатељи наши, изгубили су свога доброг сина и одличног лечника панчевачког у недељу 11. (24.) децембра 1911. г. у раној младости његовој. Наше саучешће ожалошћеним родитељима, брату Милутину и сестри Марији Љубиша рођ. Алекеић, а покојнику вечан поко]! f Ђурица Лончар-Трбојевић. Њшу сарадницу и чланицу Добр. Задруге Срп. Новсеаткиња, гђу Лрагу Лончар-Трбојевиб, и супруга јој Т>уру, поседника и трговца из Дрежнице, задесила је велика жалоет. 2. (15.) децембра прошле 1913. г. упокјио им се у Новом Саду првенац Ђурица, даровит младић, тек у 16. години живота, ученик српске велике гимназије новосадске. Мала кијавица, која га снашла, пређе у запаљење плућа и младић погибе после тродневног боловања. Кад је мати приспела затекла је већ мртво дете. Покојни Ђурица беше мио професорима и друговима својим, јер ]е био добар ђак и примеран младић. Пренешен ]е 4. (17.) децембра 1911. г. уз опште саучешће другова, нријатеља и познаника у Дрежницу код Огулина, у своје родно место, које га је искрено волело и од њега се многсм добру надало. Нека приме ожалошћени родитељи, брат и еестра му наше искрено саучешће, а добром Ђурици нека подари преблаги Бог рајско насеље!

БЕЛЕШКЕ.

ЗА ДОМАЋИЦЕ.

Кисељак И спанаћ су поврће, од ког се једе лишће. Некоме је сам спанаћ за себе скуван благ, а кисељак опет прекисео; па с тога се у

многим кућама оба ова поврћа мешају и кувају. Ссанаћ је у т©м случају главно јело, а кисељак служи само као зачин и онда буде јело мало накисело и врло пријатно. Ваљало би пробати, е да ли је тако добро.

ip. i. ЖЕНСКИ свет

21