Ženski svet

Држава је основала прву девојачку школу г. 1871. Гђа Storm успела је да у више школе продре систем коедукације. Посве лако дошла је ту жена и до највишег образовања, универзитетског. Изједначен социјални положај жене и мушкарца сматрали су Холанђани као прирођено право. Кад је прва жена у Холандској затражила да буде припуштена испиту дра медецине, није јој то било ускраКено. Тако су отворене девојкама и гимназије. Коедукација је спроведена од основних школа, до универзе. У Холандској уче жене веК 40 год. на свим факултетима, па и на теолошком. Као што су холандске жене у седамдесетим годинама реализовале питање свог вишег образовања, трудиле су се оне да осамдесетих година реше питање својих грађанских права. Mm Dr. Alletta Jakobs, прва жена, која је у Холандској положила докторат год. 1871. прва се дигла у борбу за женско право гласа и стално води тај покрет. Недавно поднела је она парламенту представку за политичко изборно право жене. Министар van Houten одбио ју је, јер је још у потпуности стари закон. Све до скора нису холандске жене разумеле Dr. Ја-

kobs-ову и нису се одушевљавале њоме. Промена владе пробудила је политичку свест холандске жене и она се почела више бринути.за своја права. Једно за другим ницала су друштва за женско право гласа: „Слободно Удружење' 1 , „Жена а , коме су се придружиле многе женске задруге, и отпочеле заједнички рад. Велико дело женског удруженог рада је чувена „Tentovnstelling van Vrouwenarbeid'‘, изложба у Хагу год. 1898. Та је изложба била за женско питање од великог значаја; деловала је у три правца: 1. Привукла је на себе пажњу разних друштава и пробудила опште интересовање за жену и њезине тежње. 2. Постала је прва веза међу низоземским феминизмом и феминизмом осталих земаља; том приликом основан је Савез холандских женских задруга „ Nationa 1 е Vrouwenrasd’‘, који се придружио »Међународном Женском Савезу«. Тиме је женски покрет у Холандској јако поскочио. 3 ) Изложба је показала како жена за малену награду ради тешке послове и покренула је друштво на озбиљно за побољшање плака радница. (Наставиће се)

ЋУРИЦИ ЛОНЧАРУ.

ГИМНАЗИСТИ /ПРИКАЗАНО ОЈАЂЕНИМ РОДИТЕЉИМА ./

У разред стуиа већ учитељ мили . . Ђаци се тачно, рано искуиили Но учитељ је лика нешто бледа, Прозборити му никако се не да, Суморне очи ученике броје И гледе, Ђуро, иразно место mnoje. Најиосле усне дршћућ ирозборише: „Чули сте децо, Ђуре нема више Он који ником не чињаше жао Сад нас је све, све горко расилакао...

Hacm’o је шајац, нема сва су усша . .. Најносле један од друхова усша: „Жив нам бејаше узор чесшитосши Слава му мртвом. Boi му душу прости! Млад зелен није ништа дав’о Али је Сриству mhoio обећав’о . . . Жив нам бејаше мио неизмерно Чувајмо мртвом усиомену верно !“ „Вечна му иамеш! разред се одзива А сваком суза нуз образ се слива. У име IV. разреда MANSUETUS.

Благоје Бранчић.

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. {