Ženski svet

Бр. 5.

ЖЕНСКИ СВЕТ

СОтр. ИЕ

сасвим се променио, и другови му то приметише. Није био више онако весео, али и не слутише, да је то љубав. Читаве дане није излазио из собе, седео је и учио, те се спремао да положи не само онај испит на коме је пропао, већ да и другим обрадује своје родитеље. А ,знао је да ће и Данка дознати и валда ће што слутити. Све што је до сада доживео и у чему је уживао у овој великој вароши, беше, му мрско. Често га мисли одведоше у његово родно место, где је све лепше, много лепше, где је провео толико лепих часова. Сећао се хладњака, где је Данка вазда седела, и онога цвећа око ње, које је исто тако мирисало, као и Данкина чиста душа.

Отац Данкин, даваше јој вазда леле примере и улеваше јој у душу све, што је лепо, добро и племенито, јер и сам беше такав, мајке ни запамтила није, те јој је он био и отац и мајка. Свршила је више школе и беше од најбсљих ученица. Као сироче без мајке, много је размишљала о себи и о људима. Није марила за светска уживања и забаве, ако је некада и отишла, то само из разлога, што је била српска забава, која је обично приређивана у добротворну цељ, или својој пријатељици Зорки за љубав, којој није могла одрећи, а која је у томе уживала, јер је знала, да ће тамо и Милета бити. И једна така забава донесе Зорци љубавну изјаву.

То вече беше Зорка блажена тако, да је и Данка приметила. Но ћутала је и ништа није питала, јер је знала, да ће јој то Зорка и сама исповедити. И није се преварила, Зорка јој идући дан саопшти, да ће је Милета у мајке испросити. „Ох! драга Данка, да знаш како је то, кад срце љуби!“ говорила је Зорка кроз плач од радости.

Данка ћуташе и одобраваше, али не појимаше.

Зорка је пливала у срећи и једнога дана испроси ју Милета. у мајке и тај

дан се и верише.

ж %# #

Наступиле су промене. 'Зорка се венчала, а Жарко сјајно положио ис-

пите, но није престао о Данци МИСЛИ-

ти. И реши се, да јој се исповеди, што му срце осећа.

Данка је примила Жарково писмо, пуно осећаја, отворено срце, које бана под ноге девојци, коју љуби.

Данка се не поколеба, али поче о томе да размишља. Било јој је и чудно и смешно.

Да ли Жарко хоће да је заведе 72 Или се титра њоме 2 Или је то болесно стање душе. његовег Она имађаше много узвишенијих идеала. Душа њена тражаше нешто више, нешто више...

ж ж ж

Пуче прва пушка, започе бојак, дође време да се ваља светити душманину. Полетеше јунаци на бојно поље, или“ да поврате слободу Србину и да сатру непријатеља, или да славно изгину за крст часни и слободу златну.

Док се српски јунаци, синови и браћа славно борише, дотле српске мајке, кћери и сеје полетеше на бојиште, да превију ране јунаку, као оно Косовка девојка.

На постељи лежи млад часпик, његово лепо лице бледо је, али не тужно, непријатељско ђуле, однесе му једну ногу, рана је велика, али и. не осећа бола, када га двори девојче, лепше од беле виле, а милије од сјајнога сунца, двори га свом љубављу и пожртвовањем, те рањенику живот повраћа.

То племенито девојче беше Данка, коју је пример Косовке девојке ·довео амо. Дворила је младога часника свом нежношћу, а његови погледи пуни благодарности и признања, ранише јој душу. Ту, где је мислила, да само куршуми срца разоравају, њој не рани куршум, већ храброст и пожртвовање сппскога часника.

„Сестро моја!“ — рече јој једном рањеник, „ја сам ти сада само пола човек, једну ногу имам мање, али шта то мари, кад има отаџбина моја више. «

„Ти си десет пута више него човек“